Српски сион

С тр . 614.

„СРПСКИ СИОН."

ње, да не може бити горе; јер одбор овај врши дужиости своје, тачно и савесно, а нема више немира, трзавица и ни једиог случаја, да се брахијална сила морала употребити, а да се наредбе и налози предностављенпх автономних власти могу извршити, као што то пређе, под разрешеном управом случај беше; није истина, да је одбор овај на управи ове општпне већ од 2 годпне дана, већ само од 1-ог жарта 1896. године; иије истина, да је одбор овај у злој намери затворио овдашњу .једну школу, и да неће стечај да распише; јер се ова школа сама, силом околности затворила, иошто се школ. деца у ту школу никако уписала нису, те по томе се ни стечај на учитељско месго расписати нпје могао; није истина, да је садашњп привр. цркв. одбор, који нкје ни пуно годину и по на управи ове црквене онштнпе, крпв, што је друга овдашња школа такова, да се у њој не би смело више предавати; јер је то стара трошна зграда, коју је овај одбор од бивше разрешене овдашње управе у паслеђе примио, но норед свега тога, ове годпне оправпти дао, што је бивша управа пропустила учинити; није истина, да је овај одбор перовођство поверио једном врло ишућном трговачком агенту, ком је плату од 200 на 600 фор. повисио; јер нити је перовођа тај „врло имућан трговачки агент," нитн му је плата неровођска на 600 фор. повлшена, већ псти у име перовођства ужива само 150 фор. годишње; а жао нам је, што садашњп учитељ наш није у стању вршити дужности перовођске, јер он. према разграиатој и знатној општ. админпстрацији овдашњој, која захтева и вредно и вешто неро, а према месним приликама, и знање мађарског језика, иросто није способан за обављање перовођских дужности и послова у овој општини; није истина, да је одбор овај новисио нлату црквењакову, само за то. да је изједначи с илатом учитељевом; јер црквењакова плата и данас износи годишње 200 фор. као и пре 20 годпиа; што је црква у доста лошем стању, није кривпца овог одбора, већ старе разрешене општпнске уираве овдашње, која је пропустила дужност своју да у дугом низу година газдовања свога, цркву онравпти даде; но на умирење и утеху свију родољуба и штовалаца сенп неумрлог добротвора српског, славне успомене Саве Текелије, нека је знано, да се одбор овај већ побринуо, да' се и црква ова, та светла и света задужбина поменутог добротвора, још овога лета онрави, па и нова школа са-

зида, што разрешена овдашња управа није за нужно нашла з г чинити, већ је тако радила и „манипулирала" да је најпосле надлежна епарх. власт за нужно нашла, да исту управу на основу спроведене против ње пстраге разреши, и то: због доказане ренитенцпје; — због незнања званичења; и због несавесне манипулациј е, којом је општину ову са више хиљада форината оштетила, те је енарх. власт против впновника те штете, а ради накнаде ове, код надлежног суда парницу потегнути дала. Ово решење епарх. власти потврдила је и другостепена автономна власт наша, високославнн саборски одбор. ГОто се најпосле повишења свештеничке плате тиче, ствар је у овоме: Одбор овај имајући у виду владајућу велику скупоћу у месту, као и околност ту, да је Арад седиште окружног проте арадског, нашао је за потребно и оправдано, да плату иротонресвитерске парохнје овдашње са 800 фор. на 1000 фор. годишње повиси и поднео је односни закључак свој радп вишег одобрења надлежној епарх. власти; но ова нпје тај закључак одобрила, ноглавито с разлога, што у овој општини још нередовно стање постоји, те нема оног органа, који је позван да реши питање о свештеничкој плати, већ је обзиром на познату владајућу скупоћу станова у Араду, и несугласицу, која је баш због станарине нзмеђу овдашње цркв. општине и изабраног окр. проте пок. Ђорђа Јеврића, настала била, повпшпцу станарпне од 300 на 500 фор. годпшње одобрила, тим пре што се пристојаи, закону и достојанству једног протопресвитера одговарајућп стан у близни цркве, испод 500 фор. ни не може добити. Па кад Вел. Кикинда, а без сумње још и друге мање вароши, могу својим протопресвитерима по 400 фор. у име годишње станарине плаћати, онда није ништа страшног у томе, што Арад, као много већа варош 500 фор. годишње сганарине плаћа своме свештенику, који је као администратор протопресвитерата арадског, представнпк и заменпк окр. проте, те као такав позван, да општину и Српство овдашље према свима страним властима и дигнитарима заступа и репрезентује. Оволико за, нужно наћосмо, да истини у хатар — и колико се одбора оког тиче, изјавимо; а на остале неистине енунцијације интерпелантове, тичућн се епарх. управе наше, мпслимо, да није одбор овај позван да одговара. Ћз седнице управног цркв. одбора, срп. прав.