Српски сион

С тр . 612.

„српски сион;„

Б р . 36

конгресу, који би се имао сазвати. Тада се није могао сазвати конгрес, што су настале познате околности у Хрватској због грбова, те се није држало за целисходно у то време изборе за српски конгрес раснисати. И најновија жеља Његовог Величанства била је, да се једноставан устав сагради. Па и ако министарство није учествовало никојим начином у том елаборату, већ га је са евим самостално саборски одбор израдио, то и минис.тарство увиђа потребу такога црквенога устава, јер ноједини постојећи црквени статути врло су непотпуни и стоје један с другим у протусловљу. * Барон Јован ЖивковиЛ: Читава ова нагпа расправа зависи поглавито од тога, да смо на чисто, да-ли угарска влада безусловно остаје при томе, да се мора градити једноставан црквени устав. За то је он слободан запитати Његову Екселенцију какво становиште заузима у том погледу угарска влада? Он са своје стране заузима становиште против јединственог устава. Он тај устав држи у највећој мери за ненотпун. Захтевало се од конгреса, да узме у расправу тај устав, а није му се дало ни времена да се о истом оријентира. Он је човеки стар и служио је још за време Бахове системе, па се сећа, да је и у оном ансолутистичном времену и најмањи законски предлог, што се нодносио Његовоиг Величанству, па ма се тај предлог састојао и из неколико линија, морао имати своју мотивацију. Саборски одбор нак иоднео је сабору такав опсежан елаборат без икакве мотивације. Не појми, зашто је кр. комесар спречавао избор новог саборског одбора. То је таково природно нраво конгреса, да о томе не треба даље ни говорити. Инсинуирало ее нама, да се грабимо за чланство саборског одбора. Ја могу сваког уверити, да ја не бих жзлео ући у саборски одбор и да бих се желео откупити с тога, јер бити члан саборског није врло пријатна ствар. Морали би бити на чисто, може ли конгрес административне ствари посвршавати, и да ли влада безусловно стоји на становишту да конгрес мора нре свега узети у претрес јединствени устав, да не ће бити октројака. Барон Ђанфи изјављује, да он на стављена иитања не може одговора дати, јер би то прелазило оквир саветовања данагање конФеренције. Др. Александар Дардаи, министарски саветник, разлаже, да је јединствени устав за то нуждан, јер према данашњим иоједнним статутима готово је немогуће опћење министарства са автономним властима. Има тако многобројних конФликата, што се саме компетенције тиче, да многа нитања остају дуго нерешена. Угарска влада за то је пристала на §. 9. новог устава, да се баш компетенција владина сгрого ограничи и да се сведе само на право касације. И сама компетенција сабора сувише је широка и велика је неправилност, да је конгрес уједно и нзка административна власт.

Др. Плија ВучеткЛ: Мени није познато, да конгрес има тако велику компетенцију за административне ствари. Ја бих желео, да ми г. министарски саветник означи ту велику компетенцију конгреса у административним стварима. Ја знам, да, осим приволе за продаје народно-црквених добара и неких избора, конгрес, осим што је контролна власт, нема компетенцију административну него законодавну. Барон Ћанфи: Конгрес бп требао да је оно, што је у калвина 2§та1;, који се сваке године састаје; а саборски одбор требао би да је оно, што је у калвина конвент. Др. Михајло Полит-ДесанчиЛ: То је са свим различно. Саборски одбор је у нас орган сабора. којега и бира, дочим конвент не бира 2§та(;, већ чланови истога постају прогшсаним изборним редом. У осталом наш конгрес има своју исторнјску иодлогу, и та компетенција не да се нренети на какав други орган. Др. Ђ(ур-ђе КрасојевиЛ: изјављује да радикална странка не би се никако могла уиуштати у расправу јединственог устава. ако влада не би дала гаранције, да се у такав устав не би уметале октројке. Барон Ђанфт изјављује, да он није у положају, да такове гаранције даде Он још није оријентован о томе, да-ли би настунила потреба и могућност какових октројака. Др. Паја ДракулиЛ слаже се са установом §. 9. новога јединственог устава, јер у истоме види ограничење утицаја државног. По његовом мњењу начин поступка би био овај. Присутни чланови, који уживају поверење конгреса и имаду меродаван уилив на читав конгрес, имали би ирерадити предложени јединствени устав и тако прерађен ставити на расположење влади, да своје примедбе учини, па тек онда да се наново конгрес сазове, али на сваки начин да би влада имала пружити гаранције да неће бити октројака Евген Думча држи да би поступак, који је др. Дракулић предложио, био целисходан. Но и он је тога мњења, да нема ни једног члана конгреса, који би без гаранције против октројака хтео расправљати јединствени устав. Барон Банфи нопово изјављује, да он никакве гаранције у напред не може дати, а и иначе не слаже се са предлогом дра Дракулића. Ви се, господо, — наставља барон Бан®и — бојите појединих октројака, но влада би могла доћи у иоложај, ако се друкчије не може, да притече средству октројке за читав устав. С тим нећу да рекнем, да сам се одлучио за такову октројку, али ако би та мисао у мени сазрела као нужна, ја ћу имати и одважности, да је Његовом Величанству нредложим. Др. Михајло Полит-ДесанчиЛ : Таково што ми нисмо кадри предупредити, јер није у нашим рукама државна иласт. Барон Јован ЖивковиЛ: Ја сам стар човек, ближе гробу него животу, и са болом у души