Српски сион

Б р . 37.

„СРПСКИ СИОН

конФеренцију, иоздравиоје присутне, разлагао је, ■зашто Је сазван црквени сабор, који је остао безуснешан. Вели, да су садање автономне уредбе постале непотпуне недовољне и с тога се не могу одржати; па баш зато је потребна брза темељна помоћ. Аномалија је, да влада у трећој инстанцији решава о стварима црквене автономије. То се стање може само дотле трпити, док се не донесе статут, који ће довести у склад автономна права са еписконалним карактером православне цркве. Ту намеру последњи сабор на жалост није постигао, КонФеренцију је говорник еазвао, да чује мњења свих странака, а он ће та мњења зацело озбиљно узети у оцену. Др. Н. МаксимовиЛ. У кон®еренцији код министра-председника нрошле годиие означенаје, међу осталима, као најглавнија повреда автономије: нозната клаузула у саборском устројству 1875. и злоуиотребе што их је влада чинила на основу, а понајвише и против самога правога смисла те клаузуле. Даље је наглашено неуредно сазивање српског сабора, ма да је иеридиоцитет сабора устројством еаборским ван сваке сумње установљен. Говорник изјављује своје признање, што је влада овај пут исиунила оншту и на закону основану жељу, имајући и сама. намеру, да се наведене тегобе уклоне, а нарочито што је дала прилику, да се аутономна организација коначно изведе у оном облику, као што су негда сами Срби желили. Што и овај пут није било успеха, томе је узрок неповерење саборске већине према влади. Да су говорник и његови ири јатељи имали већину било би друкчије, али они остадоше у такој мањини, да нису били никакви чиниоци на сабору. Познавајући пак јавно мњење данашње и темнераменат срнског народа, нема изгледа, да ће добити већину ни ири новим изборима, шта вшпе могуће је; да би се састао још радикалнији сабор. С тога је за то, да се дође до сноразума са овим сабором, те опомиње владу, да кикако не силази с пута законитости и особито да се узцржи од сваке па ма какве октројке. Истина да је аутономија данас и у уирави и у законодавству иотиштена, те је потиуно оиравдан захтев, да и Срби једном Дођу до праве аутономије, као што је имају и друге'вероисповести, али кад се данашња већпна представника срискога народа. задовољава са данашњим стањем, нека буде по њеној вољи, и кад већ није друкчије, нека се одржи аШив сцш. У том случају влада не губи ништа, државно врховно надзорно право остаје нетакнуто, као што је и до сада било, јер га сви призна-

јемо, а уз то врши влада важна права на основу постојећих аутономних уредаба., која јој никако не би трииадала на основу надзорног права. Говорник је одлучно за једноставан устав и радује се, да и влада потпомаже тежњу, да се таковим уставом не само уклоне повреде нсго и осигуЈШ будуЛи слободан и са.мосталан рад и развитак на тгољу аутономије. Он је дакле одлучно иротиван мишљењу саборске већине и никако се не може оиријатељити, ве~ћ у интересу саме аутономије, са досадањом системом иојединих статута. Уверен је о томе, да ће начело једноставног устава временом" морати нродрети, кад се иарод обавести о његовој користи, и за то би био за то, да влада ништа не чиии него да пусти, док се не разбистре нојмови и законитпм мирним путем, природно не расплете овај чвор поетојеће контроверсе. А сад није ни време згодно, да се ишта чини, духови су сувише узбуђени, ваља дакле чекати, док не пређе врење. С друге стране познато му је, да у данашњој саборској већини има много умерених елемената, има људи озбиљних и честитих. којима се без зазора може иоверити највиша аутономна управа као и садашњим члановима сабореког одбора. Ти су људи већ били на тој управи и отправљали су своје дужности без замерке. С тога се нада, кад би се са овима стунило у договор, можда бп се још могло доћи до жељеног сноразума. Овај покушај ваљало би тим пре учинити, што сви има.мо једнака основна начела, само се у једном иитању разилазимо, у избору свештепич ких иосланика. Либерали и радикали хоће да одрже сада постојећи поступак нри избору свештеничких посланика, а саборски одбор предлаже, да свештеници засебно бирају своје иосланике. Противности у том нитању јако су се изоштриле, али ииак држи, да би се још могао иостићи сг.оразум, кад би се ови умерени елементи уверили, да сс једноставним уставом народу не само не •закидају веЛ враИауу многа до сад узаиЛена ирава, него да ће њиме стеЛи и нека нова права, која се моеу сматрати као комиенгаЦија за оне уступке, који се од њих траже. Кад би се они о свему томе уверили — а мислим да ће се уверити у течају договора — онда би јамачно одстуиили од свога досадашњег становишта и ствар наше аутономије била би мирним и законитим путем коначно уређена. Министар-председник барон Ђанфи донушта, да сабор додуше има да иосвршава разне по-

: