Српски сион

С тр . 628.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 37.

Разговор са Његовом Светоети патријархом Георгијем. „Буд. Тагблат" доноси ниже саопштени разговор, што га је имао његов један сарадник у Будимпешти са Његовом Светости, пре/звишеним господином Георгијем БранковиКем , патријархом срнским. На питање у иогледу сугласности између сабореких иосланика и српског народа, одговорила је Његова Светост патријарх: „Као што добро знате, ја припадам умереној странци у сабору и кад то констатујем, морам назначити да је дограђивање сриске дрквене автономије изведљиво само у оквиру закона који постоји. Ми сви стојимо на законском становишту и од тога не ћемо иопустити ни за длаку. Чланак што га је у „Будимп. Тагблату" писао барон Јован Живковић прочитао сам са великом пажњом и у многим тачкама слажем се с писдем Али се не сме превидеги, да наша црква стоји на хијерархичном основу и да са тог хиљадугодишњег основа лако не сме бити уздрмана. Чиме би радикална странка заменила хијерархички склоп српске цркве? Она то не зна; а ја то још мање знам. Ја држим, да она у главном неће нигата нозитивно, само хоће да тера опозицију. Радикалима је опонирање поетало навиком и у толикој мери прешло у крв, да им је опонирање главна задаћа. Они су мислили, да ће при саборским изборима задобити велику већину, али су се преварили и морали су ступити у савез са либералима да могу створити већину. И то доприноси да-су радикали огорчени или рецимо на опонирање расположени. — Зар радикали не рачунају с политичким чињеницама. — Као што, сам ириметио, одговори Његова Светост патријарх, смерови радикала нису сасвим јасни; нека магловитост их обвија и није искључено, иа вероватно је да су им пред очима и политички смерови. Па могуће, да баш политички моменти по где где у њиховим поступцима одлучују. — Је ли одгађаље сабора бпло преко нотребно ? — Сасвим и не, одговори Његова СветОст патријарх. Кад се не би узело, да је сабор може бити које веће резултате имао пред очи-

ма, то би ипак расправе ситуацију разбистриле. Сада је она већма заилетена него икад. Морамо се са чињеницом измирити, да је сабор на неодређено време одгођен и задаћа нам је, да према тој чињеници исиравно становиште унаиређујемо. — Ла које је то становиште које мислите да ирема тој чињеници унапређујете? — Ја мислим, кад је сабор већ одгођен, да се са сазивом сабора све дотле чека, док се узрујани духови не емире, иротивни назори п мишљења не разбистре, па ваљда ће се тада моћи рачунати на успешан саборски рад. Ја сам нроникнут жељом, да цркви, којој сам веран слуга, а исто тако одлучни заступник, колико више могу послужим. Ја нећу напустити ни једно, ни најмање ни највеће право црквено; али нећу триити ни да други дира у законом зајемчена права наше цркве. Моје је најдубље уверење, да би у садашњим околностима за све нас било корисно чекање. У осталом то је мишљење и у јучерашњој конференцији код министра председника у оиће владало и ја сам се за исто одлучио као за једино, које циљу води. — Не би ли се за време те, ио свој ирилици дуге, саборске паузе могао учинити покуигај између саборских странака и владе, да се дође до споразума? — Без сумње, одговори Његова Светост патрнјарх. И сам ћу се ја већ по моме положају, који у српској Јерархији заузимам, побрпнуги о томе питању и рад па измирењу узети у своје руке. Ја ћу, већ унапред знам, изложен бити стога опет многом ненријатељству, али нреда мном лебде у првом реду истинити интереси моје цркве. С тога ме лични нападаји неће моћи задржати, да ту задаћу репшм, јер интереси Срба изискују исто тако добар одношај са државном влашћу, као што је и у пнтересу државне власти, а понаособ угарске државе, да пази и испуни праведне, законите жеље Срба. који су добре патриоте." Конференција код миниетра предеедника. Друга ерпска коиФеренција код кр. угарског мииистра -председника барона Банфија, која се одржала 27. августа о г., трајала је око три сахата и текла је овако: I Миниетар-председник барон Ванфи , отворивши