Српски сион

Бг. 37. ' „СРПСКИ

и којим се користе иазадњачке странке задајући му страх. На том страху основали су своју моћ. да ионизе и осакате народ. Вазда је то тако, да реакција иобеђује бахом и страхом и тај страх употребљује на своју корист.) Овако је новикао Гамбета у свом чувеном говору у Греноблу године 1872., а у цељи, да сабере, ослободи и иреиороди свој иарод. Па и ми довикујемо нашем народу: не дајте се страшити и плашити, јер непрестани тај страх наших „иародних странака" у најбољем случају значи: иеренирати ингеренцију и превласт државне власти у нашој автономији. Тај страх значи и то: да иародие страпке, ма колико истицале важпост и непобедивост легалитета, немају довољио вере у снагу и победу закона и закоиитости. Оне дакле доказују, да ту веру имају само оида кад пе треба и неће пишта да раде, а кад треба радити и урадити, а оне опда као онај, који се бојао ветра, те не посеја проју. Наше народне странке као да се више уздају у то : што на „Истоку ври, у Австрији распада, у Троједници расте, на Реци отуђује, међу Румуиима креће", него што верују у победу закоиитости. Тако бар изгледа крај свију њихових израза о вери у победу законитости и права. Но кад би и нама било дозвољено поћи тим путем „випшх гледишта" и високих политичких снова и слатког севдаха, онда би ми из свега тога извукли ову> држимо, сасвим логичну конклузију: Ако то све што бива на Истоку, Австрији, Троједпици и т. д. има утецаја и иа иашу автопомију, и ако иаша државна власт иема разлога да и нас Србе у незадовољство баца. зар је оида баш оправдаи страх од — пе зпамо још каквих — октројака, којих се пародпе страике убојавају, да их може та државиа власт спровести кроз Устав, ког би иаш Сабор баш дапас у тој високој констелацији доиео иа оспову својих права и државиих закона? Напротив, баш у тој констелацији , какву цртају паше народпе странке, а за које ми не зпамо, нити је иаше да их испитујемо, палазили би ми згодно време за коначно уређење на-

СИОН. и С тр . 627.

ше автономије, дакле, за донашање Устава. Но, ми смо далеко од сваке, па и ви соке политике. Ми имамо пред собом и рачунамо само с оиим, што постоји за нас, а то је: право иаше цркве и народа на своју истиниту и стварну народно-црквену автономију, с једне, а с друге стране то су: државпи закоии, који нам ту автономију призпају и зајамчују. У то наше право и државне законе упрте су наше очи. То је темељ на којем ми стојимо и тражимо што је наше, што пам припада, и о чему смо уверепи, да ћемо и добити. Не са негацијом рада и са страхом од рада, него са мудрим, тактичним и досшојансшвеним радом, који не искључуЈе нити одлучност нити енергију борбе за неоспорно ираво наше. Даиас државиа власт стоји на становишту, иа ком је пре 27 година стајала тадања народпа страпка. Па? Данас долазе народне странке, па се противе томе, а стављају се на некадање владино становиште и тумачење. Је ли то увиђавиост? ! Је ли то конзеквенција и коитинуитет борбе за автономију? Ми то узимамо ас1по1ат, јер ће доћи време, да ће данашње народне странке порицати дапашње своје становиште, као што су изиевериле и дезавуисале становиште старе пародие странке. А порећи ће га, јер ће доћи време, да увиде, е је заиста иотреба, да автономију уредимо и учврстимо једним статутом Уставом. И онда шта ће наступити? Оне ће се онда позивати иа данашње становиште Саборског Одбора, које је прихватила и државна власт. А шта може опда наступити? Да се влада опет стави на своје старо, а данас ново становиште народних странака, те им поручи: Кад смо хтели нисте хтели. Сад не ћемо ми један статут, него партикуларне уредбе. Ми с признањем нримамо данашњу владину аргумептацију IX. законског чланка, и врло смо јој захвални кад га она тумачи тако, да нам по њему прииада право и предлежи дужиост да своју автономију коначно уредимо једним статутом, јер тако тумачење одговара и жељи сриског народа, иОјму и иотреби авшономије. А „иародним странкама" нрепоручујемо то на размишљање. —