Српски сион

бр . 40. .

„СРПСКИ

СИОН."

(Ј тр . 681.

вљене су иолбениде некнх закуиника Трандафилкиних земаља. — Према неким судским одлукама упућена је и благајнида и фискал друштвени, шта им ваља радити. — Према одлукама књпжевног одбора одређена је исплата награда неким књижевниднма. —- Жздано је више зајмова на пуппларну сигурност. (Богословија у Задру.) Извештај о цравославном богословском заводу у Задру за школску годину 1896—97., штампан је, те смо га добротом уираве истог завода примили. На уводном месту штампана је расправа коју је израдио по немачком писац Р.(акетић?), под насловом „0 јеврејској појезији". — Управптељ завода је високопреосвештени еппскон г. Др. Никодим Милаш; наставнпци су: синђел Никанор Ракетип , протосинђел Серафим Калик и синђел Кирил МитровиЛ као редовни, те јеромоиах Јеротеј ЦвијетиЛ, као суплент професор. У заводу је бпло у школској години 1896—97., и то у I. години 5, у II. 17, у III. 15, а у IV. 13 слушалаца, свега 40; 25 редовних п 12 ванредних и 3 приватна; са иеиитом зрелости 9, без испита тог 31. Приправника за Богословију било је при Задарској гимназији 21, при котарској 11. Од слушалаца Богословије било их је 2 из наше Архидијецезе, 1 из Бачке дпјецезе, 2 из Темишварске, 8 пз Пакрачке и 7 из Горњо-Карловачке. (Добротворна друштва у Америци.) Меркантилни интереси, практичпн правац у свему раду не брани тим истим Американцима, да се каткад руководе и идеалиим побудама. 0 томе сведоче и тајне дружине, које постоје у Сједињеним Државама са цељу, да међу људпма развију идеју братства и узајамне помоћи. Према статпстичким податцпма беше у денембру прошле годпне до 5400000 чланова тих дружина, а то је скоро сваки трећи мушки грађанин републике Новога Света. Опћа црта, свих тих дружина је заклетва, која везује чланове, тајпост, која прикрива њпхов рад, и човекољубиви карактер. Те се дружпие особито развпше за носледњих 20 година, и скоро је немогуће одредпти цифру, коју троше на неговање болних, погреб умрлих, помоћ удовицама и сирочадн и т. д.; али приближно та свота, од кад ностоје те дружине, износи до 650 милијона долара. Човекољубпву делатност свпх тих дружина врше ноједпни изабрани одбори и то тако тајно, да ни сама браћа не знају, ко ирпма помоћ. Не може се ни сумњати, од какове <у огромне користи те дружине: оне раввијају идеје законптосги, братсгва, патриотизма, ноштеља, трезвености и коректног одношаја једних спрам других, а то се види већ и отуда, што се у те дружпне не примају људп рђаве репутацпје.

(Ставе свих Фондова под управом „Матице Српске" за год. 1306.) „Матпца Сриска" пздала је извештај о сМњу свих фондова под управом „Матичином". ,Мктица Српска" .управ4а двадесет и једним фондом односно закладом, којих је чисто активно стање крајем 1896. годнне пзносило 995.564 фор. 78 нов. Године 1895 износнло је то стање 948.806 фор. 71 нов., те је према томе прпраштај у год. 1896. 46 758 ф. 07 нов. („Србобран".) Откако је премпнуо његов први власник и уредник Павле Јовановнћ, а другп му уредник г. Димић оболео, прнмећују се више пута у ступцнма „Србобрановпм' „млада перад", крај старих пензпјонпраца. Ако је други чланак у 109. броју његовом написало које од „младих перадп", саветовали би му пнсцу, онако „срнски и поштено" као што он оно желп, ово: у школу дијете и најпре нгго научи, па онда на мејдан изазивај. Ако је пак измишљени „поп К " какав пензпјонирац (јер га активног у Загребу нема) њему велимо: бацај копље у трње, јер за тебе више није. Ако и нпје он пензијонпрац, нека ову поруку нрими пензнјонпсани писац „чланка т (1ир1о'' г. Синшпа, коме би иначе, да друге штете није, морали захвални бити, што нас, у овим туробним п кпшовитим данима, мало разонођује и натерује на — смеј. Кад бн мп на свашта одговарали, што се наппскара по нашим иовинама, на други пос-ао не би нп доспелн. А исправљатп незнање какво је изливено у три ступца 109. броја, и пре п иосле њега још у више бројева „Србобранових", о нашим автономшш стварнма, неблагодаран је посао. Протнв незнања се п други узалуд борпше. „Србобранов" ппсац, ето, не верује н не зна да у нашим автономним уредбама има декократизма Но пошто ми не можемо с њиме губити времена. упућујемо га на радикални програм саопштен у 144. броју „Заставе". А ако мисли још кад год о цркви писати и умовати, иека прочита бар хрпшћанску дефинндију цркве. (Сасвим сувремено.) У „Бранкову Колу" броју 39. 40. саопштио је г. Јовап Ђорђевић „Један дан с Вуком" (Караџићем). Г. Ђорђевић га заиитао: „Како ниоте ктонули у тој непрекидној борбп?" (са противнпцима правонпса.) А Вук му одговорп: „Е па, мајн гот, ја сам гледао, да мн главе што не натруне. а на репове нисам се освртао. Ко тп се ту није мешао у правоппс ? Ко се не одера вичући да ће нас јота пошокчити? Па зар да губим време уливајући сваком лудаку у памет, у главу ? Ако изузмеш неколицину, којима је вредно што доказивати, за све друге можемо слободно рећи: „понесено на упу-