Српски сион

С тр . 672.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 40

Дакле: гора лли друго које место, на коме је Бог а баш и „војвода војске Господње" — тим самим постаје и јесте „свето." На и на крсту је био Христос, Божји Сии и истинити Бог; с тога је и крсно дрво светим постало. С тога св. наша православна црква износећи о Крстову-дну (14. септ.) крст овако поји: „Данас се пророчка испунила реч: јер се ево клањамо месту где су стојале ноге твоје Господи. . (Други „сједален" на јутрењу). А та „реч пророчка" гласи: „Узвишујте Господа Бога нашега, и клањајте се подножју његову; јер је свет!" (Овде ми је приметити, да је између српског и старословенског превода ове речи пророчке — разлика. У српском се вели: „јер је свет" т. ј. ,,Господ Бог наш"; а у старословенском: „гаки> сто естк а т. ј. ,,подножи ногх Господа Вога ндшеги)." Које је боље? Држпм ово старословенско; јер по српском преводу изгледа, као да „иодножје" не може бити .„свето." Међу тии ми смо из горе наведених места св. иисма видили и осведочили се, да. „подножје ц свето бити може, јер је „гора" на којој је стојао Бог и „земља," на којој је био „војвода војске Госцодње била света.) Ми се, дакле, клањаао крсту, јер је крст „подножје ногу" Сина Божја; јер су на крсту стојале, џдносно приковане биле ноге, а и руке Исуса Христа, Госнода нашега. Одбацнмо ли крст — то како ћемо се клањати подножју ногу" Христових? Но Христос није само на крсту био, он је на њему и крв своју пролио, и својом божанском крвљу крсно дрво пошкропио, што и молитва црквена спомиње. Па зар дрво крвл^у Сина Божја поирскано није свето, није нашег иоштовања, клањања и целивања достојно? Зар у дрвету крвљу Сина Божја попрсканом није било силе Божје? Аиостол вели: „Јер ако крв јунчија и јарчија, и пенео Јуничин, иокропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту; а камо ли неће крв Христова, који Духом светијем себе принесе без кривице Богу, очистити савјест нашу од мртвијех дјела, да служимо Богу живоме и истиноме? (Јевр. II. 13.—14.) — Кад је Бог изређао Мојсију, како да удеси шатор од састанка, и шта у њега да смести и унесе, а Он му још рече:. ,,Узми мириса набољих . . . и од тога начини

уље за свето помазање, уље најбоље вјештином апотекарском . . . и њим помажи шатор од састанка и ковчег од свједочанства . . . тако ћеш их осветити, те ће бити светиња над евегињом." (II Мој. 30., 23. — 29.) Па кад је ,,уље светога помазања" могло ,,осветити" онај предмет, који се њим „оомаже" : зар крсно дрво крвљу Божја Сина попрскано да не буде свето." А у чему. је светост та, освећење то ? Не зар у томе, игго се у онај нредмет, ко.ји се освећује, уноси сила Божја? А да је у освећеном ,,шатору од састанка" и „ковчегу од сведочанства" доста била сила Божја, то сме видили, кад смо о св. иконама говорили. СНаставиће се).

Четврти међународни етарокатолички конгрее. Од 20. до 23. августа т. г. држао је четврти мефународни старокатолички конгрес своје седнице у Бечу. На трећем конгресу, који је одржан 1894. г. у Лудерну, беше одлучено, да се идући сазове за две године у Бечу. Тако би се четврти конгрес имао одржати још прогиле године, али се то не догоди ради разних неприлика и сметња, које су Старокатолицима особито паписте стављали на пут. Конгрес је био необично добро посећен; осим многобројног свештенства старокатоличких цркава у Аустрији, Немачкој, Швајцарској, Холандији, Француској и Италији, беху чланови конгреса и многа друга духовна и светока лица из разних држава западне Европе. Из Русије доћоше протопрезвитер И. Л. Јанишев. иознати заступник еједињења Старокатолика са Нравославнима, ироФесор Казанске духовне академије Керенски, генерал Кирјејев, проФесор јурјевског универзитета Красножен, уредник журнала „Русскш Иаломникт>" Поповицки и др., као чланови присуствоваху још и настојатељи руских цркава на страни — протојереји Маљцев из Берлина, Николајевски из Беча, Кардасевић из Будимпеште, Ањенков из Дрездена и др.; позната руска списатељка Олга Новикова беше такође наконгресу; од Србаје приеуствовао умировљени егшскоп Никанор Ружичић и Митрополитов изасланик архимандрит Иларијон Вееић. Пре отварања конгреса скупише се сви чланови (око 200) у Ронахеровој концертној дворани, да би се узајамно иоздравили и упознали међу собом. И ту је већ пало неколико топлих речи, а уједно