Српски сион

В р . 40

„СРП СКИ СИОН."

С тр . 675.

на све стране, пошто и народ бјеше оборужан. — Политичка власт ноказала се врло вјешта и спремна, у угушивању нереда Котар. предстојник бави се и сад овдје, поджупан и вел. жупан долазили су такођер. У читавом котару нроглашен је преки суд. Истрага је поведена. 130 њих леже већ у затвору. Оудац истражилац тек је допро до средине расправе, и још ће требати доста времена, да се дође крају, а крај ће показати коловође. Војска је и сад овдје и мир потпун влада. Иа Крстов-дан освеЛепа је црква. Служена је а^жијерејска лишургија, и високолреосв. госи. Еиискои врло ганутљиво говоЈшо. Досша бољег и ошменијег сељачког народа ошишло је у двор, и молило госп. Еиископа за оирошшење. Народ ће се освијестити. Ми радимо дан и ноћ. —ви$.

Заетавином „Дишкрећанину". (Наставак.) Тако ето умује о целисходности данашњих автономних уредаба наших један велеум цркве наше, нред којим се Ви госп. „Дишкрећанину" морате с целом Вашом тевабијом, која искуства никаквог у обом питању нема, у запећак повући, а не да противсловите у питањима такове врсте једном мужу, којега се величини духа, проницавости и разборитости, сав српски народ увек дубоко клањао и данас се клања, и иозива се на њега као ауторитет у многим питањима, о којима је он имао прилике умовати. — Није потребно с тога састављачу у питању стојећег шематизма, да се упушта у доказивање у том шематизму о том питању постављене тврдње, када за истинитост и темељитост те тврдње говори на темељу дугогодишњег искуства у црквеној управи један великан душевни, какав је био блажене памети епископ ТеоФан. Према томе се и може оценити, колики се степен дрскости и смелости налази у једнога „Дишкрећанина", који и ако ни једнога дана није имао ирилике суделовати у епархијској уирави автономној, дакле ни искре искуства за своје тврдње навести не може, ипак он сме рећи, да је дрскост од једног ре®ерента код епархијске автономне управе — дакле од човека, који у томе нравцу и искуства имаде — рећи, да енархијска унрава може само потпомагати тенденцију општина, да оне не бирају себипарохе. У шематизму је наведен и разлог затутврдњу;

треба га само прочитати. Па зашто да једном ре®еренту код једне епархијоке власти није слободно имати самосталног мишљења о једном врло важном питању управне праксе, од повољног решења којег питања зависи велик део реда и мира, према томе и берићетна рада, у нарохијама ионштинама? То зна само „иремудри" приказивач с његовим иуним гвоздене логике разлозима за сваку иостављену ствар; коме не имионује ни горње излагање о овоме питању једнога епискона ТеоФана, који је тада, када је горње речи написао, био човек од 63 године стар и већ у четрнаестој години ениекоп иростране еиархије горњо карлорачке, у којој је имао због великог броја општина и свенггенства ирилике, да мало боље искуство за решење овога питања иоцрпи, него „Дишкрећанин," коме то није могуће већ ни због тога, што ће по свој ирилици мало ниже стојати од једног епископа међу радницима на нољу црквене автономије. Али да, за Бога милога, тиме се руши установа § 54, II Г. кр. рескрипта од 10/VIII 1868.? довикује госиодин „Дишкрећанин" хотећи поучити тако затученог реФерента једне епархијске управе, да му треба набљудавати све законске установе, па и ову, за коју можда исти ре®еренат није ни знао или је барем при истицању горње ствари пред очима имао није. Благодаран човек треба да је сваки на поуци, јер поука је свака добро дошла, али то бива само онда, ако је добро мишљена, и ако је на свом месту та поука. Но поуке пакосне и заједљиве, а уз то у незнању и неразумевању ствари дане и избачене, боље да се не дају; јер само су на срамоту ономе, ко их даје и ко се њима хоће да црослави. Знате ли ви, господине „Дишкрећанине", за што се закони и уредбе доносе и како се прописи истих у животу примењивати имају ? Горњом писанијом сте показали, да ви то не знате, чим држите, да се законски прописи и иротив воље интересената у животу примењивати морају. Прописи, који говоре о избору свештеника за парохе тичу се оиштина и еиархијских власти, и издани су у интересу општина у толико, што им се зајемчује тим прописима право на слободан избор пароха тако, да епархијска власт не може нротив воље дотичне општине натурити њој неко извесно лице за пароха и да јој не може пароха изабраног против воље њезине макнути, ако то неће и не жели ни иарох дотични. А с