Српски сион

Б рој 41.

и др. Лаза Станојевић и Александар Оандић, који су као ђаци ире ВЗ године пок. Ву1;а у Бечу носили и у гроб спустшш. После подне беше свечана седница Велике Школе, на којој је говорио професор Љуба Стојановић. У вече банкет, на ком је министар-иредседник Симић наздравио краљу, министар просвете Андра Николцћ гостима, а професор др. Маретић ,из Загреба захвалио се у име свију гостију на дочеку. При банкету свирала војнична музика. Банкет испао врло лепо. Пре банкета беше свечана представа у иозоришту. Давана је Малетићева апотеоза Вуку. Цела светковина беше величанствена. Ред примеран, дочек срдачан. Прослава беше достојна заслуга Вукових. Гостију беше са свију страна Мађареку академиЈу и пештанску универзу заступао др. Армин Вамбери. Бугарска влада беше званично заступљена; из Загреба беху 11 Будмани, др. Захрадник и др. Маретић; и из Русије био је изасланпк Стигли су безбројни телеграфски ноздрави. ЛИ СТА К. Б Е Л Е Ш Е Е. (Изасланици Његове Светости). Као пзасланике Своје, благоизволела је Његова Светост преузвишени г. патријарх Гворгије изаслати у Београд на Вукову светковину целокупно своје придворно свештенство: иреч. г. г. архиђакона Димитрија БрапковиЛа , протођакона Др. Георгија Лети&а и ђакона Данила ПаншелиЛа. (Сабороки одбор) у седницама својин, које су од 22. до 26. септембра (4. до 8. октобра) о. г. трајале, предузео Је .од гдавнијпх нредмета следеће: Подпеће се разјашњење на унит иреузвишеног г. вшнистра-нредседника гледе оснонних писама о фундацпјама за срп. више девој. школе у Н. Саду, Сомбору и Панчеву, као и о фундацијама Стратимировића, Рајачића, Ђорђа Миковића и Моје Моловнћа. — На унит преузвишеног истог г. мпнистра-председника о природи нусгаре „Цере" одговорено је, да се та нустара има у смислу да )10вног писма цара и краља Фердпнанда Првог од 5. октобра 1845. год. као добро срн. прав. еппскопије сматрати. Послаће се г. миннстру-иредседнику захтевани исказ о садашњем стању неистераних саборских трошкова и верозаконског нриноса. — Угарски министар-председник шаље натраг без прнмедаба у свој "е доба I

С тр . 693.

њему поднесени прорачун за г. 1897. — Поводом извештаја о манастирима нашао је Саборски Одбор за целисходно. да из своје средине изашље комисије у поједине манастпре ради нрегледања п поднашања извештаја. Од свештепих чланова за све манастире у Троједници изаслат је архимандрит Иларион Руварац, а придружиће му се за сремске манастире члан Миша пл. Рогулић, за манастире пак у пакрачкој и горњо-карловачкој дијецези члан Данило Станковпћ. За манастире у Бачко.ј и Банату од свештених лица пзабран .је прота Ђорђе Влаховпћ. а прпдружиће му се члан др. Ника Максимовић. Услед утока високопреосвећеног г. епископа бачког Германа Опачпћа, уништило је министарство решење Саборског Одбора. којим ]"е одбио молбу епископа ради оправке летњиковца на Исајлову. ГГре него што би Саборски Одбор ново мериторно решење донео. пзаслана су два члана ово одборска, да учине извићења о потребп и начпну односне оправке. Услед решења Школ. Савета ради плата неких професора на препараидпјама и вишим девој. школама дозначене су дотичне своте. — Саборски Одбор одобрио је поднесенн новн прорачун за препарандпју пакрачку са 6790 фор. Издана је наредба у погледу окружнице Саборског Одбора од 1886. године. кој'у у овом листу у званичном делу доноспмо. — Молба професора на велпкоЈ' српској православној гпмназиш карловачкоЈ - , да им се затражена и већ од стране Саборског Одбора Сабору преиоручена накнада, за односни мањак шгате у прошлим годпнама примљене, попгго је састанак Саборски неизвестан, решењем Саборског Одбора на исплату дозначи, пошто Ј - евећ истанакнада исилаћена и Новосадским професорпма — упућена је Сабору. — Намолбу унраве манаетира Бођана ради припомоћи на оправљање истог манастира нзаслано је поверенство, да ствар на лицу места извидп. — ТГоводом стуиања у живот свештеничко-мировинске уредбе, а услед спора између свештеннчких удовица и новоностављених душеиопечитеља гледе ужпвања једнсодпшњег иарохијског нрихода и свештеиичког сгана изречено је. да царохијски нриход н стан смрћу дотичног пароха а почињући са 1. јануаром 1898. припада једино новопостављеном евештенику у дотичном месту, по што је сваки свештеник дужан осигурати своју породицу улогом у мировински фонд. — Поводом једног спорног нитања изречено је, да свештеници све верозаконске терете (нарохијал, култус, саборске трошкове и веро.законске ирпносе) имају сноснтн но евојем приватном иметку, дочим је парохијска дотација од свих ових терета сасвим ослобођеиа. — Подељене су стииендије из клирн,

„СРПСКИ СИОН."