Српски сион

С тр . 712.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 42.

то питање лако дати, па онда ирема ноложају, кога у друштву заузимате, изволите судити, да ли заслужујете, да се на томе месту налазите, на ком стојнте, јер нам није познато, од кога сте звања и занимања човек. А као за што, да се не наведу у једном шематизму у кратко податди из живота званичника епархијских, који се односе на спрему тих званичника, кад се слични податци паводе за свештенство и учител.ство? Зар јавност није позвапа просуђивати и то стање у епархијама? Па онда, да ли је г. Дишкрећанипу познато, да се у званичном свету свуда воде матичне књиге и зв. грунтовни листови о сваком званичнику, у ком имају бити забележени сви слични податци о сваком званичнику, као што су у шематизмима будимске и темишварске епархије наведеии ? И да ли тај госнодин знаде, да се те ствари за то тамо бележе, да би управа дотична према спреми и сдособностима сваког званичника њему службу одредити и њега према томе у званичном послу употребљавати могла ? Службени су то, „премудри" господине обзири, који то собом доносе. Па зар је то оида надутост, која се неда квалиФицирати, кад један званичник истините иодатке горње врсте и с горњом намером о себи ■ наведе, особито код нас, где не ностоје никакове књиге или листови горе споменуте врсте, у којима би ее водила евиденцвја о сиреми с.вакога званичника. С истом „премудром логиком" надуто је сво свештенство, које о себи потребне податке у горњем правцу за састав шематизма доставља, а надут је сваки званичник у држави, који односни лични исказ за евиденцију личну нотребни истинито исиуњава. — Промућурни господин Дишкрећанин и не види, како сам себе у овоме питању ногледом на састављаче шематизма енархије темишварске у главу бије, јер да је он тако надут и сујетан, као што се хоће из навода горњих задатака за њега да изведе, он би био радије полагао баш њиме сноменутп докторат, за који је времена било доста, него ли друге испите, који му титуле никакве недоносе, него имају иред очима само практичну употребл.ивост његову у служби, у којој се он нађе. — У осталем чудновато је, да је састављач шематизма чекао читавих 38 година на „оштроумног* г. Дишкрећанина, да констатује код њега надутост и сујету, јер људи који су с њим до даиас имали посла, могли су открити код њега баш својства, која у дија-

метралној онреци с откривењима рецензентовима стоје. То доказује само, како је здраво кадар судити рецензенат и колико је он по својој проницавости дорастао за критичне приказе књи жевних нојава. Тенденцијозан сте Ви госп Дишкрећанине у целом приказу Вашем и да Вас не руководе гадне и ниске побуде, не бн Ви течајем приказа цитирајући нека места шематизма у Ваше сврхе, навађали та места испрекидано. Јер толико барем морате знати, да је то разлика, и да различно утиче на разумевање ствари, кад се нешто прикаже испрекидано и без тога прекидања, Тако је с изостављањем средине, потребне за ираво разумевање етвари, приказано и оно место из шематизма, где се говори о автономној свести у народа. Било би узалудно трошење времена и папира исписивати сада овде то место. Ко се интересује, нека га нрочита из шематизма, на ће видети, да се из целине тамо наиисаних реченица неможе доћи до онога суда, до кога се у нриказу долази. Јер у приказу се тврди, да је у шематизму речено, да је автономна свест народна жалосна појава; међу тим је у шематизму речено, да је тумачење и схваћање автономне свести од стране народа жалосна појава; за коју су наведенп и примери на дотичном месту шематизма, А што се тиче црнљења мудрости са извора бачиначког Соломона, могло би се саветовати г. Дишкрећанину, да не би ни њему шкодило, да се нанаја мудрошћу из Сри. Сиона, јер садржина једног листа с наменом, какву има Српски Сион по свом оиределењу, добро је дошла свакоме без разлике сталежа и занимања, ко хоће да о јавним стварима нашима води реч, као што то хоће г. Дишкрећанин. Спомињање неких ствари на три места доиоси собом систематика шематизма. И ко само завири у шематизам на дотичним местима, видеће, да је писање о две ствари на три места изазваио самим приказивањем односног стања. На основу свега напред реченог могли би саветовати госиодииу Дишкрећапину, да у будуће, ире него што се навезе на за њега клизави пут приказивања ствари, којих не разуме, пође најпре мало у школу код добрих класика, који ће га научити логичном мишљењу те здравом схваћању и суђењу написаног, за тим да се обрати па доброга учптеља вере и морала, који би га могао наставити у првим и основним дуж-