Српски сион

Број 42.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 713.

ностима иравога Хришћанина, у које се дужности осибито убројити мора љубав према истини, јер неистинитост и извртање стања ствари могу бити од врло штетног и шта више убитачног утнцаја по ближњс, с којима се.долази у дотидај, за тим би га могао иаучити исти наставник врлини с.мирености, која учи човека, да ие уобралгава себи, да с'е на некој висини налази. с које је нозван, да цео свет критикује, већ да мисли, да смо сви људи грешни и пезнатни и да ништа нисмо у стању без помоћи Божје учииити п створити. Та смиреност могла би г. Дишкрећанина довести до увиђеЈ^а, да је он далеко од онога, што се шите за човека, који под свој критични нож хоће све да узима, па да би с тога било бол.е за њега, да се држи свога запимања, које га лебом рапи, да не би бавећи се стварима, које га се не тичу, пренебрегао дужностп свога иозива и донао можда с тога невоља, које у таковим приликама обично л.уде сналазе. Р

ЛИ СТА К. Б Е Л Е Ш К Е. (Бжоокопреосвештени г. епископ Далматински Др. Никодим Милаш) учшшо је 14 септембра о. г. нрву кановичку посету у срнској црквеној оппгпши Бечкој. Као што смо у своје време јавили, ова је црквена оиштина нревишњим решењем ЉеговаВеличанства од јуна о. г. придружена православној српској епархпји Далматинској. II тако је 14 септембра о. г. првн нут Србпн Днјецезан дошао у Бечку сриску православну општину као себи подручну. Као што јавља „Гласник' 1 Задарски у своме 9 броју. иста је оппггина најсвечаиије дочекала п пспратпла свога епископа. Високопреос. г. Милашје на Крстов дан у Бечкој српској православиој цркви служпо св. лиНргнју и држао проиовед архипастирску, која је оставпла дубоког утецаја. (Школски Савет) сазват је у седницу своју за 16,. (28.), октобар о. г. (Јереј Милош Парента) постављеп је за сунлента теоретских богословских наука у Задарском богословском заводу. Истп је нменован и Вероучител>ем у новој ц. п к. српско-хрватској нпжој гимназпји у Задру. (Учитељ гимнастике на Карловачкој гимнгзији.) Патронат српске велике гимназије у Карловцн изабрао је н поставпо за учнтела гимнастпке на истој гимназпјп г. Павла МиљушевиЛа.

(За про§есора) математике на државној реалци у Бечу посгављен је свршени слушалац филозофског факултета на Бечком свеучилишту Душан ил. НовиИ из Новога Сада. (Пронесена вест), по којој да Школски Сав.ет намерава ,,поднети миннстарству на потврду сва трп привремена школска рефереита", пзмитљена је, дакле, — неистинита је. (Манастир „Благовештеке Пресвете Богородице" у Побужју.) Овај српски манастпр најлепши је н скоро највећи у Скопљанској Дрној Горп. Он лежн на четврт сата, северно, од самога села. Пут је до њега приличан, јер се може п на колпма доћи. Манастир је ограђен зидом, двориште му је доста велико, а у средиии дворишта налазп се једаи стари и врло граиати орах. под којим је целога лета велпкп хлад. Ниже ораха имаде чесма која је веома јака и хладна. У манастнру пма п једна чудотворна икона о којој се у народу верује да може болне да лечи. С тога доводе и многе умоболне у овај манастпр, а многп су се здрави враћали својим кућала. Пре 25 година, у овом манастиру ие беше ничега осим мале црквице, која је, по прпчању жепггана, прављена, у време, када су остали манастири срнскп прављенп као: св. Арханђел Кучевачкп, п св. Никпт Горњански. Заузнмањем вреднпх Побужана п еиитропа: | Вељка Зенговића, Илпје Бојчевпћа, Мнтра Стајковића и Ивка Стојановпћа, храм је повећан, проширен, и изнутра обновљен свецима, направљено је више великих чардака са прострашш собама п т. д Манастир је у српскпм рукама; њиме управља Православна Васељена Патријаршија и калуђере у њему поставља Скопска Православна Мптрополија. Овај манастир славп Малу Госнођу. Па како сваке годпне тако н ове света обитељ ова спремала се у велико, само да што лепша и величанственпја буде манастирска слава. Али на жалост натутканп ивгредници не дадоше да се слава одржи као што треба. Ево шта су Цариградски страни и турскп лпстовн од прошлог четвртка, ппсали о тој слави у маиастиру Иобужју : „Полптпчка коресподенцпја" јавља о сукобу пзмеђу Срба и Бугара који се десио 8 септембра у манастиру Побужју. Овога дана требала је да се служи литургија на српскоме језику али је настојник манастира хтео да пева само бугарски. Због тога се изроди неред, п турскп жандарп морадоше се умешатп да поврате ред у цркви. Бугари беху пзгоњепп из цркве. Ноћу еу послате две чете војске из Скопља, п опколили су дворингге, те су Срби неузнемиравани од неколпцине Бугара могли у миру одстојатн службу. Многи су Бугари