Српски сион

Б р . 43

„СРПСКИ СИОН."

немиром у души слушали његове ријечп и живу жељу своје рођене мајке православне дркве. Унијатски жупник Сегеди, којег је амо Дрохобедки довео, сад впдп у што је дошао, те непрестано ппше своме старјешинИј да је све изгубљено и да њему нема станка у Дишнику. А и како ће бити када нико жив неће с њиме ни да ријеч проговори. Напоредо с овом вијести долази нам и друга из Пргомеља. Тамо одбија сваки унијатин да се он поуннјатио. Чекали су и чекали да дођу обећани новци, па кад не долазе, — тешко унијатском жупнику. Један је ишао и у Крижевце, па кад од старешине чу, да од новаца нема нпшта, алн да ће њему дати 10 фор. — ту биједе и грдње и пљувања у лице, свашта само не нпшта узвишена. Дрохобецки је тражио што је добио, али не вјерујемо да се с истим средствпма не ће и други пут послужити, па још рећи, да је унија од Бога." (Воже прости!)

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш Е Е. (Ов. Архијере.јоки Сабор.) Краљевине Србије држи своја заседања, почам од 22. септембра о. г. до, нрошле недеље, иод нредседништвом Његова Високопреосвештенства г. Митрополпта Жихаила. (Школски Савет) држао је прошлог четвртка своје седнице пре. и после подне под председништвом Његове Светости, патријарха, преузв. господина Георгија Ђрапковића. Присутни су били чланови: впреч. г. протопрезвитер Јован Ђорота , г. г. Стеван Лазиб,, Др. Ника МаксимовиЛ, Теофил ДимиЛ и заменик главног школског референта г. Никола Ђ. ВукичевиЛ. (Број српоких вероисповедних основних школа и учител>а.) По најновијим званичним податцима у Угарској има, како ,111. Л" јавља, 408 српске веропсповедне основне школе са толико учитељских снага, и 12 српскпх вероисповеднвх забавишта са 12 забавиља. Од учптељских снага су 299 учитеља, 104 учитељице и 12 забавиља. — У Хрватској п Славонијн само у 17 црквених општина постоје српске вероисповедне школе са 37 одељеннх школских разреда, у којима делају 37 учитељскнх снага, и то 25 учитеља и 12 учитељица. И тако у целој Митрополији Карловачкој имамо 440 школа са толико учитељских снага, од којих су 324 учитеља а 116 учитељпца. Али зато се ипак не сећамо Фонда св. Саве! (Успех Православља). Противници Православља

чешће већ нападаху на православну цркву, да је она нрква немисијонарска, те да према томе нема ни духа животног. Истина је, да се нравославна црква при своме миспјонарскож раду не служн средствима, која би тај њен рад нстакла у оном смислу, како то видимо да чешће бива код других вероисповесги, алп ипак тај њен рад полако али стално напредује. У мају о. г. прођоше два руска мисијонара крајеве Перзије и Турске, у којима живе несторијани, и у току једног месеца дана обратише у св. Православље до 500 породица, отприлике 2500 душа. Ево како о томе пише Лондонска презвитеријанска „Дневна Хроника": „Недавно је под утецајем руских свештеника, знатан број Сираца, н у том броју скоро све презвитеријанске прозелите и многе присталице римске цркве, изјавили жељу, да приме православну веру, и није немогуће, да ће читава та црква, која броји до 300.000 душа, пре него што се надамо, сјединити се с црквож, с којом је прекинула везе пре четрнаест векова." (Прелазак у Православље). Као што јавља „Гласник Српске Цркве", у Сењскож Руднпку (Србија) прешли су у Православље два римокатолика, а 14 њпх изјавили су жељу да желе прећи. (Архимандрит Ни&и§ор Дучи$) одликован је по књезу бугарскож орденом I реда (звезда с лентом) за грађанске заслуге. као књижевник и академик. (Банредна седница Новосадског варошког представништва) држана, у суботу, 11. о. м. иод председништвом градоначеониковиж, сазвана је била само ради једног предкета, а то је решавање о уступању празног варошког зежљишта на Хану за зидање тамошње срп. вел. гимназије. Како је за решавање таког предмета нужно, да у скупштини буде присутна натноловична већина свију чланова, — а то је 52 — то је градоначеонпк, отворивши скупштину, пре свега дао пребројати прпсутне, и нашло се, да их има само 50, но пре него што је бројање тако рећи завршено, дођу накнадно још 3 члана, те је тако у скупштини био довољан број за решавање. Но сад се догоди чудо и покор, какав још никад досад у политичкој скупштини варошкој није био. Представници Несрби са иредседнпкож тамошњег краљ. суда дром Владиславом Девпћеж на челу, свега њих 13 на броју, подигоше се и без иједне речи изађоше из дворане, те осујетише решавање овога по просвету тако важног нреджета. Срби су овим неумесниж и неуљудниж понашањеж Несрба представнпка до крајностн огорчени били, и градоначеоник мораде изрећи закључак, да се предмет, који је на дневнп ред стављен био, због недовољног броја чданова