Српски сион

С тр . 730.

„СРПСКИ СИОН\

В р . 43.

Вар се званични орган патрпјаршпјскп „Црквена Жстпна" тужи, да већ од неколико годпна нема патријаршија нпкаковпх рачуна о стању ставропигијских манастира у појединим епархијама, а којих имаде у читавој патријаршијп до 70. (Нова папина енциклика). Говори се, да папа спрема и трећу енциклику, о соцпјализму, у којој ће расправљати о правима радника на корпсти, које потичу из њиховог рада, потврђујући тако основе хришћанског социјализма, које је већ развијао у једној од пређашњих енциклика. Тврде, да ће та нова енциклика Лава XIII. произзести необичан утисак и начинити много ларме у католичком свету. С друге се стране опет пориче, да ће иаиа својом енцикликом помоћн тежње хришћанских социјалиста. јер, веле, да не одобрава њихов рад, што се види и из енергичнпх мера против воће белгијских хришћаиских социјалиста, опата Данса, које је предузео лешски архиецископ, а папа их потпуно одобрио. (Статистика прелаза у безверје) у Угарској за г. 1896 показује, да је, поводом прослављеног закона о безверју, тих прелаза било у прошлој години 3990. Прелазе те учинише понајвпше чланови сељачког и нижих сталежа. А међу њима 2295 протестаната, 923 католика, 717 православних н 27 Јевреја. По сполу 1809 мушких и 2181 женскпх. Као што се види закон о безверју највише се светн иротестантизму, и за то ови сад и протестују највише против њега и траже ревизију црквено-политичких рефорама и по њима донесених закона. А ко је у своје време .највише захтевао и бранио и славио те законе? Протестанти. Па сасвим је и нраво, да сад протестују п резонују. .Човек се учи намети док је жив. (Реткост.) Француски пуковник Сгереаих дао је оставку на својој служби у иамери, да се посветн свештеничком чину, за који се сад спрема у бискупском семеништу Агга§. Пуковник је, растајући се са друговима, рекао: „желим да будем Христов војник". Сгереаих био је један од нијдаровитпјпх офисира француских и много је писао у војничкој струци. (Накнадни избор) иосланика на народно-црквенн Сабор обављен је 15. (27.) о. м. у Стачарском срезу. Свештенички кандидат радикалне странке парох Александар ТошиЛ добио је 61 глас, против проте Купусаревића који је добио 49 гласова: кандидат Др. Сима ПавловиЛ 72, Мита Ђорђевић 21, Грађански 21 глас. (| Јереј Павле Ковачеви$) парох Ст. Кањишки преминуо је 15. (27.) октобра о. г. Рођен је био 1833 г. Дака му земља и вечни спомен!

(ј- Јереј Јоаким АнастасијевиБ), парох у Шиду, преминуо је 16. (28.) октобра о. г. у 55. својој годин. Бог да му душу простп! Од админиетрације. Чекали смо све досада, не бп ли се наши дужнпци сетили, да нам подмире своје дугове, којих има већ и од три године. А јер и даље чекати не можемо, присиљени њиховим немаром, предали смо их суду. Нека се, дакле, ниједан од поштованих дужника ради тога не потужи на нас, кад добије иозив на суд. Ми смо били и сувише трпљиви и обазрнви. Желе ли пак избећи бар даље трошкове, нека нам пре рочишта судског подмире наша потраживања. Нове књиге. Изашли су из штаме: „Србобран" народни српски календар за г. 1898. Година шеста. Уредио га Игњат И. Димић. Издање Срнске Штампарпје у Загребу. Цена 40 новч. или 1 динар. „Велики Орао" илустровани српеки народни календар за г. 1898. Уз прппомоћ срн. књижевника, уре-ђује Андрија М. МатиЖ гимназ. професор. Изда&е српске књижаре и штампаре Враће М. Поповића у Н.Саду. Цена 50 вовч. или 1 дпнар. Каква је наша автономија? Од Дра Милана ДимшријевиЕа (Прештампано из листа „Наше Доба" — 1897) у Новом Саду. Штам-

парија Ђорђа Ивковића.

ИЛУСТРОВАН ОРГАН ЗА СРПСКЕ 1НЕЛАРЕ Бр. I. и 2. ~~ Год. II. ЗАШТИТНИК ЛИСТУ: ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРАХ СРПСКИ ГЕОРГИЈЕ БРАНКОВИЂ Главни уредник: ј Одговорни уредник: Јован ЖивановиЂ Иван МаширевиЂ Садржај првог броја: Мајор Хрушка — 0 знмовању и узимљавању пчела — Практична вредност залишнпх матица — Туђице — Одговори •— Пабирци. Садржај другог бро.ја: Др. Александар Михајловпћ Бутлеров — Практична вредност залишних матица — Наши манастирн и ичеларство у прошлости — 0 узроцима опадању нчеларства — Пчеларство с хрпшћанскога гледишта — Пабирци.