Српски сион

Број 43.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 721.

се у свакој парохији и протопрезвитерату по један одбор и старатељство, у епархији и митроподији пак конзисторија. VI. Црквена власт у судским и управним пословима врпш се у нрвом степену преко протопрезвитератских столова, у другом степену нреко епархијских односно архидијецезалних конзисторија, и у трећем степену преко митрополијске конзисторије. Они послови, у којима је жалбени степен изменут, обележиће се засебним одредбама. VII. При извршивап.у решидаба црквених судова или власти могу се само црквена и морална средства употребити. Но у ванредним нрисилним случајевима, а ради одржања реда, може се и светска власт у помоћ позвати. УШ. Горепоменути саставни делови митроиолије унапред ће се постарати о оним душевним и материјалним средствииа, која су за иостизање црквених, школских и закладних цели потребна; а у колико се у митрополији и ван ње скупљеним прилозима нужни трошак не би могао покрити, могу се ради припомоћи обратити на државу. IX. Ради одржања догматичног и каионичког јединства двеју митрополија — романске и српске —- као и ради обране заједничких интереса православне цркве признаје се нотреба једног заједничког синода, који би се имао састојати из два митрополита, и из епископа из обадве митрополије. Установљење овог синода иоверава се узајамном споразуму, који ће се са православним српским сабором извршити X Према горенаведенима овај организацијони штатут расправља следеће: 1. парохије, 2. протопресвитерате, 3. манастире, 4. епархије, и 5. митрополију.

[ Глава I. Парохија. § 1Парохија, као црквена општина: заједница је Хришћана, ради издржавања једне или више цркава, школа и гробља, једног или више свештеника, учитеља и осталог потребног особља, са материјалним и моралним средсгвима. Овака парохија зове се парох. матицом. §. 2. Она заједница верних, која није у стању једног свештеника, школу и остало потребно особље шдржавати, прикључује се најближој иарох. матици под именом „ филијална црква", а чланови њезини имају у црквеним, школским и закладним пословима иста права и дужности, које њихови другови парох. матице уживају. § 3Ако би која Филијална црква парох. матицом постати хтела, има се ради тога протопрезвитератском столу с молбом обратити и исказати, да је у смислу § 1. способна као парох. матица опстојати. Овака ствар има се по претходном саслушању парох. матице надлежној епархијској конзисторији на коначно решење поднети. § 4. Ако би који странац хтео у парохији да се настани и чланом да постане, дужан је парохијском синоду исказати, да је православне вере; и само тек на тај начин и на основу тог доказа, а по истечењу рока од шест седмица, може се у црквену општину приМити, и уживати права исте; али је уједпо слично са осталима црквеноопштинским друговима дужан и терете сиосити. § 5. Послови парохије обављају се путем : 1. парохијског синода, 2. парохијског одбора, и 3. парохијског старатељства. ■Чланак I. . Парохијеки еинод. §. 6. У парохијском синоду учествује сваки