Српски сион

С тр . 750.

бора од 21. августа (2. септ.) 1895. бр. заи. 1162. већ са 1. јануаром 1896. године у живот ступио, услед чега губи крепост одређење наведенога, §-а 26 одс. I. Б. прев. кр. уредбе од 10. августа 1868. године; а не мање и најпосле обзпром још и на то, нгто је за две године дана парохијско свештенсгво ове митрополије имало времена, да иостане учасником у чланству упитнога митрополијскога мировинскога фонда, те да тако обезбеди своје, којима је обезбеђење нотребно — изрећи, да почињући са 1 јануаром 1898. (но старом календару) престаје наведеним §-ом 26. узакоњено право на уживање половине свих парохијских прихода за годину дана, оним удовицама и малолетној, неухлебљеној деци протопрезвитара, пароха, системизованих и личних помоћника и ђакона, чији м\-жеви односно очеви 1. јануара 1898. односно после тога дана премину с тим, да се наведено право једногодишњега уживања иоловине свих парохијских прихода оних лица, која су до 1. јануара 1898. постала удовима односно сирочадима, овом од луком нетакнуго оставља; према том наредити, да се на парохијама, које се смрћу пароха и т. д. упразне од 1. јануара 1898., има издавати тшпуна дотација дотичним новопостављеним душепоиечитељима тако, да исти уз остале нарохијске приходе примају потпуно и припомоћи из јерархијскога фонда, К0 Ј е С У У Д 0П У Н У дотације им дозвољене и одобрене; одлуку ову знања, управљања и односно извршења ради како архидијецезанској и осталим епархијским конзисторијама, тако и архидијецезанском и осталим еиархијским адмпнистративним одборима, као и књиговодству и благајници подручних народно-црквених фондова и заклада доставити." Из седнице српског иравославног народноцрквеног саборског одбора држане у Карловцима дне 22. септембра (4. октобра) 1897. г. Георгије с. р. Иатрвјарх. НЕЗВАНИЧНИ ДЕО, 0 назаренима и њиховом учењу. Пише Југ Станикић парох. (Наотавак.) Назарени се не крсте, јер би их то „могло само потсећати на претрпљене муке Христове".

В р . 45

Па зар је то „потсећање" некорисно, шкодљпво или чак и грешно? А није ли зар и добро и нужно, да се ми што више и што чешће сећамо, и чиме само то бити може потсећамо на „иретрпљене муке Христове", а тиме унраво на она доброчинства, која је Христос нама учинио? Сећајући се чешће „нретрнелих мука Христових" — сећамо се онога, што је Христос за нас поднео, шго је Христос нама учинио, те ћемо тако вазда на уму имати оно, што и колико Христу дугујемо. Да је „потсећање на иретрпљену муку и труд нужно, јер је добро и корисно, сведочи апостол, који вели својим ученицима: „За то гледајте и опомињите се, да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама свакога од вас". (Дела, 20, 31.) Па кад је апостол Павле могао нотсећати своје ученике на свој трогодишњи даноноћни труд при поучавању: Зар да се мн метањем на себе знака крста часнога не смемо „потсећати на претрпљене муке Христове", а које је Он баш за нас претрпео? Назарени у нашем метању на се крснога знака хоће да виде и гледају неки „жиг", а према речи новозаветног пророка: „И видех другу звер ... и би јој дано, да ... учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, те им даде жиг на десној руци њнховој или на челима њиховима..(Откр. 13., 11.-16.). Пре свега,: метање на се крснога знака није жиг, јер се жиг на тело утискује, те се увек види; а крсни се знак руком само меће, те се и не види. Приведено место св. Писма не односи се на нас, синове православне цркве, већ и због тога, што се ту јасно каже, да је жиг дат „на десној руци или на челу"; међу тим ми кад на себе крсни знак мећемо стављамо десну руку са прописано склопљеним прстима не само на чело, него и на сред груди, као и на десно и лево раме. Но баш кад би се крсни знак на тело видљиво утиснуо, те жигом постао, иа само на десну руку или чело ставио — и онда то не би био „жиг зверин". Јер чији би „жиг" био крсни знак — „зверин", или Исус-Христов, односно „.јагњетов"? На кога потсећа крст — на „звер", или на „јагње"? Ко је био на крсном дрвету „звер" или „јагње" ? Ко је „на крсту нретрнео најгрозније муке" — „звер", или „јагње" ? Јасан, а уједно и тачан одговор на та пи-

„СР1ТСКИ СИОН."