Српски сион
4
С тр . 752.
„СРПСКИ С ИОН."
Б р . 45.
и не дотичу обичаја „знаменати се крсним знаком" — то је онда знак, да је њима обичај тај врло добро познат, да је то обичај који ( се не противи „црквеним установама и правилима св. апостола", те да се и они сами тога обичаја придржавају и крсним знаком знаменују. Ми смо ево навели јасан и врло стари доказ, да су први Хришћани — као и ми православни — мећали на себе знак крста часнога: а нека нам назарени покажу и докажу, да Хришћани првих векова тога чинили нису — и ми ћемо им се поклонити и покорити. % X % Крст је дрво, на коме је Христос нас ради разапет; крст је дрво, на коме је Христос нашег спасења ради „најгрозније муке претрнео"; крст је дрво, на коме је Христос наше грехе приковао и уништио; крст је жртвеник, на коме је Христос с&м себе — а за нас Богу, Оцу своме на жртву принео; крст је дрво, које је Христос својом божанском крвљу попрскао, тиме га осветио и у њега божанску силу унео; крст је „знак сина човечјега", који нас потсећа на оно, што је Христос за нас поднео и нами учинио, и шта и колико ми Христу дугујемо: те крст и крсно дрво потпуно је достојно, да га поштујемо, да се пред њим клањамо, да га благодарним срцем и побожном душом целивамо. А као што је поштовање крста старо и давнашње, исто је тако и мећање на себе знака крста часнога стародавно, потиче још из првих времена, цркве Христове; те како знаменање то није „жиг зверин", него знак „јагњетов", знак Христов то се ми знака тога и не стидимо и стидити не морамо и не можемо. Наставиће се Организациони штатут правоелавне романеке цркве у Угарекој и Ердељу. (Наставак). II. Протопрезвитератеки еинод. §. 38. Протопрезвитератски синод је застуиство свегатенства и црквених општина у протопрезвитерату, на тај начин, да је у том свештепство са једном трећином, а црквене општине садветрећине заступљено. У протопрезвитерату са више од 20.000
душа број чланова је у протопрезвитератском синоду од стране свештенства 12, а од стране црквених општина 24; но тамо, где је број дугаа мањи од 20.000, од страпе свештенства 8, а од страпе црквених онштина 16. §• 39. Синоди, на којима се бира протопрезвитер, састојаће се из дваиуттолико чланова. §• 40. Чланови протопрезвитератског сииода бирају се на три године, и могу бити ноново изабрани. Црквене чланове протопрезвитератског сииода бира окружно свештенство на месту у ту сврху одређеном; за световне чланове нак протопрезвитерат се дели на толико срезова, колико се чланова има у смислу § 38. изабрати. У синод, ради избора протопрезвитера, бирају се у сваком изборном срезу по два световна члана. Бирач је сваки онај, који у §. 6. прописана својства има. Епархијска КЈНЗисторија је власна, да у погледу вођеља и извршења избора учини нужна расноложења, док епархијски сииод друкчије не расположи. §. 41. За чланове протопрезвитератског сииода могу само они бити изабрани, који у §. 6. пронисана својства имају. §. 42. Приликом сазива. иротопрезвитератског синода, који се на. 14 дана пре има објавити, дужан је председник и оне предмете објавити, који ће се на синоду расправљати. §• 43 Да протопрезвитератски синод може доносити ваљана решења, нужно је, да осим председника барем већина чланова учествује. §• 44. Ради вођења писмених послова, бира синод из своје средине или ван исте, бележника, који може бити свештеник или световњак. Протонрезвитератски синод држи се једанпут сваке године прве или друге недеље месеца Фебруара ; при сазиву имају се одржати ирописи §. 42