Српски сион

Б р . 45.

Л СРПСКИ

СИОН".

С тр . 755.

кав одговор: Оно неколико јадника и данас тумара колебајућ се у души својој, но сва је прилика да ће грижа савести, коју уз помоћ Божју^ надам се пробудити у њима, доскора одржати победу над похлепом за новцем и окајати за инат учињено грешно дело 0 тој унији говори се и пише се нри ично доста, но ко је хтео да истину изнесе нред читаоце, да говори о Дишничкој унији онако како ствар у истину етоји, нпје могао друкчије писати, него баш онако какојеу „Србобрану" писао г. прота Јоваи ВучковиЉ, ректор у богословији Карловачкој, син Бршљаничке парохије, врло угледна личност и човек, коме је овде и старица мајка и родбина и својта, а еам је не једанпут особно био у Дипшику, да види и испита целу ствар. До данас није унија овде заузела веће димензије, а како сада код нас ствари стоје брзо ће и утрнути. Ради се ревно и сваки је часак златан за нас. У суботу 18.о. м. посетио је ову парохију Високопреосвештени Господин Дијецезан наш Мирон. Коначио је у парохијском дому где је у друштву пратње своје, месног пароха и учитеља тихо вече провео, а сутра дан у недељу, после св. јутрењег, са дивном поуком Његова Високоиреосвештенства спојеног, богослужења, од 8 — 10 г /^ сати провео је истрагу, испитао приговоре народне и саслушао црквену скупштину. Том приликом ступише пред Његово Високопреосвештенство и два поунијаћена брата наша: Станко Вакиш и Ллија ОиачгЉ. Леним речима и снагом ретке Своје тактике оставиоје г. Епископ у срцу њиховом леп утисак и тиме нама знатно олакшао даљи рад и деловање. После кренуо је високопреосв. Господин Дијецезан, у пратњи интелигенције и осталог народа, нут Дишника и тамо одслужио св. Архијерејску лиТ УР ГИ ЈУ У дупком пуној цркви, поучио народ свој и утврдио га у вери дедова његових, а по том вратио се у Бршљаницу, одакле је тек носле 4 сата отишао у Вуковје на конак. Народ је свуда радосно сретао и поздрављао свог доброг владику, а тиме показао, да је веран св. цркви својој православној, па онда имену н роду срнском. И на јутрени у Бршљаници и на литургијп у Дишнику лено су и складно у славу Богу иојали, норед нашег доброг учитеља г. Љубомира Скоруиана, млади учитељски приправници наши, којејеЊегово Високоиреосвештенство изПакраца

повело. Лепо то појање учинило је дубок утиеак на душу добрих мојих парохијана. Ето тако стоје код нас ствари, у Христу љубезни брате, и ја знам, да ми је намењена озбиљна и тешка задаћа, али знам, из досадање ираксе моје, и то, да су благост и љубав најбољи нокретачи с којима треба у народ ући, та „љубав је — веле — извршење закона" или како песник каже: „Л>убав срећу ствара, згрева; Лепша су јој врата Од жежена злата." Ко Је то кадар сачувати у срцу своме, ко се таким цвећем закитити може, увериће се, да му је свако па и најтврђе срце широм отворено; јер љубав тражи и добија новерење, а поверење гради благостање народно. Оволико пишем вам о тој ствари. да се уверите е се и овде ради, а какви ће бити плодови тога рада, то је у Божјој руци. Ако Он даде, да илода доброг буде, не ћу пропустити да Вам то не јавим. Узгредно саошнтићу вам још нешто на умирење ваше и других честитих родољуба читаоца „Срп. Сиона", да видите, да овде не стоје ствари наше баш тако лошо и да се уверите колико вреди свесно српско свештенство. Недалеко одавде лежи иарохија Вуковје. Честити парох г. Никола ВујатовиЛ делује тамо већ више година на корист Православља и Српства. Хвале вреднд рад његов крунише брига око сиасавања иравославних сриских поседа. Мене је врло интересовало да сазнам што више о томе колико лепом и корисном толико теготном и одважном деловању његовом. Ја сам о свему добро обавештен, па како је мени мило било, кад сам видео да је тај човек много урадио за народ свој, држим, да ћете и ви исто тако радосно иримити игвештај овај. Г. ВујатовиЛ ирекупио је 7 поседа римокатоличких. Од тога је 4 предао у руке православних Срба сво.је парохије, а 3 су му још и данас на бризи. Дал>е купио је 8 поседа из руку православних и тиме сачувао е су дошли опет у руке нашега народа, који ту данас, Богу хвала, живи весео п задовољан. Парохијални дом, вредан 6000 Фор., бригом и. настојањем шеговим купила је православна српска црквена општииа тамошња за 1250 ®ор., па и то се бригом његовом свршило без сваког распореза међу парохијане. Осим тога, како сам дознати могао, оставиће г. парох ВуЈатовић после своје смрти цркв.