Српски сион

С тр . 756.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 45.

ошитини у Вуковју своју леиу кућу недалеко од парохијалне цркве у вредпости од 2000 Фор. Ето видите такав је тај честити свештеник, иа није чудо што га народ зове својим добротвором. Ми се радујемо вољи и раду његовом, а Бог драги нека га још дуго поживи на корист цркве и народа оне мале парохије, коју не хтеде, нремда је имао нрилике, оставити, и коју је, отворено кажемо само он до данас сачувао од туђег елемента — насељавања странаца. Све ово, што сам вам овде јавио, држим, да ће утешити рањену душу оних православних Срба, који стрепе због немиле иојаве у овим крајевима, — а сада остајте с Богом и српски вас ноздравља Ваш у Христу брат Свегозар Грубач парох.

ЛИСТАК.

Б Е I Е Ш К Е. (Крсно име Његове Светости) патријарха српског, преузвишеног госиодина Геореија БрапковиИа прослављено је и ове године „Богу молећи, крсно име славећи." У дворској капели, иосвећеној Богу на славу и великомученику св. Димитрију у спокен, одслужено је у очи празника бденије, а на дан самог иразника св. литургија, на којој је началствовао св. патријарх Георгије, и благоизволео извршити произведење и рукоположење о којем у званичном делу чинимо саопштење. После св. литургије примала је Његова Свешосш честигке свију корпорација Карловачких. У 1 час после подне отпочео је свечарски обед, пре којега је освећена, у присуству преузвишеног домаћина и многобројних гостију, свечарска водица. На столу је горела воштаница између свечарског колача и кољива. У одређено време сечен је колач, а преломише га, на жељу преузвишеног домаћина, високопреосЕештени господин епископ Бачки Герман ОиачиЛ и умировљени (Јелдмаршал преузв. г. Лемаји^. После извршеног обреда сечења колача нуђено је кољиво, а Његова Свешосш наздравила је у славу Божју и свога крсног имена, те у здравље својих милих гостију. Захвалив се на овој здравици, нодигао је високопреосвештени г. епископ Герман 0-

пачиИ, уз речиту, красну и срдачну здравицу, чашу у здравље преузвишеног свечара н домаћина: Његове Светосги господина патријарха Георгија. На појутарје служена је у дворској капели св. литургија с парастосом. (Раоправа код кр. курије) у парници Марије Иоповић (Јоте Грујић) против срп. народ. цркв. фондова и наследпика пок. Стевана Анђелића ради дужних 12.000 фор. а. вр. с. п. п., одржана је дана 23. окт. (4. нов.) о. г. Поводом исте саопштава „Браник" и ово : „Има неких осам годпна, како познати Јован (Јота) Грујић води парнице са народним фондовима а у последње време и са наследницима пок. Стевана Анђелића. Познато је, да је Јота Грујић на .оенову неких, облигација покојног патрнјарха Германа Анђелића путем суда огромне своте добпо и тиме оставину пок. Германа Анђелића готово сву исцрпео. Једну од новијих парнпца подигао је Јован Грујић пре две годпне, а као тужитељ фигурирала је Марија Поповпћ из Београда, дочпм је Јован Грујић на тој облнгацији као сведок потппсан. Наиме на једној обвезници у форми даровног писма пок. ј патрпјарх Герман Анђелић изјављује, да је негдањи новинар Ђорђе Поповић својпм новпнарским радом стекао заслуге према српској јерархији и цркви, нрема отаџбпни и самој особи патрпјарха, те пошто он никакве награде неће да прпма то се патрпјарх обвезује према супрузи Таорђа Поповића, Марији Поновпћки, за васпптање сина њенога Мпленка са 12.000 фор. као свотом, којаје нужна за васпитање, чим исти у новосадску или карловачку гимназију ступи, а исту своту може Марпја Поповић код ма којег суда сумарним путем утужити. У овој парници кр. котарски суд новосадски досудио је Марији Поповић исту своту безусловно са каматом и трошковима. Но кр. судбени сто новосадски, као апелациони суд решпо је прво, да се списи у тој ствари крпвичном суду предаду; но услед утока тужитељке кр. курија променила је то решење и упутпла апелациони суд, да. по новом сумарном поступку, без обзира на кривичнк ноступак, нресуду донесе. Краљ. судбенп сто новосадски донео је пресуду, с којом је гужитељку са тужбом одбио, пошто је установпо, да је потпис патрпјарха Анђелића фалзификат. Засгупник тужитељке ноднео је по новом сумарном поступку ревизиону молбу иа кр. курију, те је дана 2°,. окт. (4. новем.) била усмена расправа у Будимпешти код кр. курије и на основу проведене ратраве одбила је кр. курија ревизиону молбу тужигељке. Гасправа код кр. курије као и донесена вресуда