Српски сион

Стр 778.

Бр. 46.

седшпитвом угарскога примаса Васарија. Примас је отворио конгрес иодужим говором у ком је обележио задатак конгреса и автономије угарских римо-католика ; којој има конгрес да донесе устројство, као и начела на којима то устројство треба да се донесе. Пошто је пре свега дао пзрава непоколебивој верности конгреса према Њег. Величанству п прочптао оно место из кр. највпшег отписа, где се конгрес упозорује, да према промењеним односима а обазирући се сгрого на највиша натронска и надзорна права као и устав римокатоличке цркве, конгрескн операт од год. 1870/71 по ново узме у претрес, нагласпо је у свом говору, да неки потребу и право римокатоличке автономпје траже у равноправности п реципроцитету католичке и других законом признатих вероисповеди, други онет мисле то да нађу у 2. тачци 9. §-а 48. зак. чланка од год. 1895, која такођер зајемчава автономију свакој конфесији, којој је организационн штатут одобрен. Но примас упозорава, да римо-католици не сгоје према Н>ег. Величанству у истом односу, као нрипадницп другпх конфесија, и с тога се морају обазрети на оно, на што п кр. отпис указује: 1. на непроменпви устав римо-католичке цркве и непоколебиве односе њихове ка црквеног поглавици, папи; 2. да главар државе њнма није само краљ као другима, него и највиши заштитник (патрон.) По црквеном уставу сва црквена власт у потпуностп својој, дакле рогевш огсИшб е<; јипзсИсШшб припада црквеном сталежу. Ове власти не може се црквени сталеж одрећи, нпти ју може с другима поделити. Не сме дакле ни разговора бити о томе, да и световнп елеменат добије буди каква учешћа у вршењу ове власти, јер би то значило порушити и уннштити црквенп устав, који је божанствене прнроде. Цел автономије не може дакле бити да ограничи пли окрњп сталешку и јурисдикциону власт црквене јерархије. Цел и задатак автономпје може бити само те, да с обзиром на права речених фактора води бригу о спољним пословима цркве, о пмању, заводпма, васпитању п настави, те да о свему томе донесена правила дода уставу црквеном, али без и најмање повреде истога, а тиме римо-католичку свест окрепи, како бп римо-католичка вера ону потпору п заштиту, коју је пређе добпвала од државе, нашла сада у скупу свих римо-католика Позивајући се на то, да ни Етвеш па ни Деак нису ствар друкчије схватали, вели примас, да кон-

грес пе сме бпти синод, који би хтео да расправља начела вере, али не сме бити нп парламенат, који би хтео да предсгавља римо-католичку цркву, јер је то неосиорно задржано „воИ ерЈбсорогшп огсНш", само сталежу епископском. Прнмас за тнм прелазп на патронатска права Краљева и доказује, да су то такова лпчна права Њег. Величансгва, која се без Његова саизволења на другог не могу пренети. С тога је несумњиво, да само ли од највишег решења Њег. Величанства зависи, како ће се у будуће према промењеним околностима ова патронатска права вршити, коме и у ком обиму ће се некп делокруг од овог нрава уступитп, које је до сада Његовој највпшој особи било придржано. Прнмас решење овог пптања сматра за ионајтеже, но он се узда, да ће мудрост конгреса п овде повољна излаза наћи. Лако ће се . удовољити и праву врховног надзора, јер дошто се делокруг автономије искључиво простире на црквене ствари, то не може у њему бити ни најмање опасносги по устав или друштвено стање у отаџбнни. При крају беседе своје опоменуо је прпмас чланове да славу своју не траже у победи једнога над другим, него у победи свете ствари. Говор примасов је нажљиво саслушан и живим®" одобравањем пропраћен. У нрвој седници конгреса изабранп су привремени бележницп и верификациони одбор. После ове седнпце држане су разне конференције. Сутра дан је одржана друга седница, у којој је прочитан извештај верификационог одбора и скоро сви посланици верпфикованн. Затнм се пристуипло конс.титуисању, те је за световног председника изабран гроф Јулије Сапари. Затим је изабран одбор од 27 лица, да у смислу превншње одлуке од 29. новембра 1895. пзрадп нацрт за устројство автономије, те је конгрес одложен, док овај одбор не сврши свој посао. (ј- Јеромонах Барнава Ивановић) преминуо је 1. новембра о. г. у маиастиру Привиној Глави носле дугог боловања. Бог да га нрости! (Исправак). У званичном делу у 45. бр. о. л. ногрегано је у однос-ној одлуцн односно наредби Саборског Одбора отштампан број С. 0. 5620. а треба 5020; што се овпм исправља. (,,Српски Сион") излази са 46. бројем данас место сутра, ради данагањег нразника.

/