Српски сион

Б р . 47.

Стр. 798.

I. раар. ииа 10 иравосл. 8 р-кат. — еван. = 18 II. „ „10 „ 3 „ 1 „ = 14 III. , „ 7 5 „ — „ =12 У1 - » " 11 , 4 , - и = 15 Свега: 38 „20 „ 1 „ == 59 По завичају ина их: Из Хрватске — — — — — — — 42 „ Славоније — — — — — — — 4 „ Далмадије — — — — — — — 1 „ Угарске — — — — — — — 2 „ Фијуме — — — — — — — — I „ Босне и Херцеговине — — —• — — 7 Истрије — — — — — •— — — 2 По занима-њу очевом има кћери: Чиновника — — — -— — — — — 21 Обртника — — — — — — — — 13 Трговаца — — — — — — — — 8 Професора п учитеља — — — — — 7 Официра — — — — — — — — 5 Свештеника — — — _ _ _ _ 2 Земљеделаца ■— — — — — — — 2 Лечника — — — —- — — — — 1 Пада јако у очи малени број кћери срп. свештеника, али кад се узме у обзир материјално стање нашег свештенства у овој дијецези, онда је и то разумљиво. (Г. Паја Јовановиб.) познати наш уметник сликар, насликао је у најновије време слику: „Бошко Југовић' ио иевању народне песме. Слика је пзложена у Београдској касини, а откупио ју је Официрски Дом за 3000 динара. (| Јерзј Баоилије Паунови&) најсгарији, по годинама, свештеник дијецезе Пакрачке, парох у Ратковцу, крај Нове Градишке, сарањен је 7. (19.) новембра о. год. у 82. години својој. Са покојником опростио се. у посмртном говору капелан Новоградишки јереј В. Свилар. Лахкаму земља и вечан спомен! Јован Лазареви^) грађанин Карловачки и куратор српске велике гижназпје у Карловцима преминуо је 18. новембра, а 14. и. м. сахрањен уз велико саучешће гпмназије и грађанства. У црквп се опростио с њим у име пшназије професор Св Коларовић сходним говором. Покојник је изабран за куратора гимназијског у 24. години својој и као такав ревно послужио гимназпји 11 годипа. Лака му земља и вечан спомен! (Гнев „Ка1оИбко§ 1лз1а") просуо се против нашег уредника новодом његова чланка „Језујитска дрскост". Ко губи има права да се љути. Ко истину не воле гневи се на њу, а погрђује свакога, ко ненстину казни. Кажњена дрскост све је бешња као оно змија, кад јој станеш на реп. Језујитизам, као вештина у скривању мисли и осећаја, уме да се претвара и у гневу свом; али и он бива какав јест, кад га ногом згазиш. Као такав испунпо је и три ступца 47. броја „КаШкЈко^ 1дб1а" и доказао, сам собом, колико је „и^1ас1јепо81д 1 1апаШта па г!и паве Лотоуте", а у ступцпма његовпм. Да ли може

бити суровијег тона од онога у чланку ч Ка4оПско§ 1лб1а", остављамо, мпрне душе, да иросуђује свашг, који нрочита тај чланак. Ако је наш чланак и био оштар, његову оштрицу заслужила је „Језујитска дрскост". Али, у њему нема личних иогрда, у њему нема неистина. 0штрина нашег чланка је изазвани и основанн иротест увређеног православног и српског поноса, који у одбрани својој неће малаксати, а пред баналним иогрдама „Језујитске дрскости" увек ће се осећати блажен, смејући се и гневу и јарости и „углађеној" суровости језујитске срдите немоћи. Ништа друго не би учинили ни сада, тим ире, јер се „Ка^оИсИ ЈЈз!;" испекао на жеравпци нашег захтева „да нам изнесе из исторпје хрватског римокатоличког свештенства светле иримере оне узвпшене и велике „самозатаје", којом се размеће, да би „12ћгаш ка1оИШ ророУ1 з1и2Ш као <1оћаг 1 Пер рптјег ргауовкупот буе^епз^уи." У место да то учини „Ка1. Б." се размеће са сличним примерима „тесГји ауесепб^уот ка4оИске сгкте". Част овоме, где заслужује. Али ми хоћемо те нримере међу хрватским рпмо-католичкпм свештенствон. „Ка1 нам их није навео. Одснејали би се, дакле, и тоне и свену другоме у „Ка! К.", да се он у грдњп својој на нашег уредника није позвао на поједпне свештенике па и на свештеничке зборове, који да осуђују иачин нолежизовања уредника овог листа. Коликаје то част за дотичне наше свештенике са збора у Кикинди. да ихје „КаМЈШКз!" прижио у своје друштво, остављамо њима на расуђење. Ми указујемо саио на језујптизам, који греје своје срце ие само под реверендои него п капутож. 'Гактика, коју изводи „К. Ти." против нашег уредника, иста је, коју су изводила њему слична браћа по Горњој Крајини против извесне узвишене особе, радп својих добро познатих циљева. Тамо се народу показивао „Србобран," „Врач Погађач", да се таношњем српском неукож свету сугерира огорчење против „нађаронства" и „издајства" црквених великодостојника, односно, да се потврдп истпнитост тврдњп стеклишких агитатора, у истож правцу казиваних. У овои пак спорнож случају, позива се „Каг. Б." на Кпкпндски свештенички збор. Тако уже „језујитска дрскост", то јој је занат. Али хоће ли та дрскост покренути наше српске кругове, да о тој тактици њезиној и њезиниж циљевииа од сада води више рачуна? То ће вреже показати. „КаЂ. К« показао се већ сада слпчнпн са тактпкон агитатора ио Сјеничаку и Плашкои. Ради тога нек ну је просто све друго.