Српски сион

Вг. 47.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 787.

донесите сноп првина од жетве своје к свештенику; а он нека обрће сноп пред Господом, да би вам се примио; сутра дан по суботи нека га обрће ' свештеник .. По том од првога дана по суботи, од дана кад принесете сноп за жртву обртану, бројте седам недјеља нунијех; до првога дана по седмпј недјељи набројте педесет дана ; онда принееите нов дар Господу. Из станова својих допесите два хљеба за жртву обртану... то ст нрвине Господу." (III. Мој. 28., 10.-11 'и 15—17.) То и тако имали су чинити синови Израиљеви не само онда, када буду први пут жели у земљи обећаној, него то беше „уредба вјечна од кољена до кољена"; (14.) те су синови Израиљеви и ту „уредбу", као и „закон о пасхи" имали ,.вршити на вријеме, од године до године". — Смисао и значај „празника жетве „првина" или „празника седмица/, односно „недјеља" јесте тај, да опомиње и подсећа синове Израиљеве на то, да их Господ није тек само извео из Мисира, избавио „из дома ропскога", где су се мучили и иатили; него да им је дао и довео их у земљу плодну и богату, у „земљу, у којо.ј тече млијеко и мед"* (II. Мој. 13., 5.); те да за то благадаре Господу; а у знак благодарности те, да оделе незнатан део од богатога дара тога и да га нринесу Господу. „А кад Фараон отпусти народ, не одведе их Бог путем к земљи Филистејској, ако и бјеше краћи ... него Бог заведе народ путем преко пустиње на црвеном мору". (II. Мој. 13, 17.-—18.) — Два су узрока и разлога, за што не поведе и не одведе Бог изабрани народ свој из Мисира правце у земљу обећану; а на име: 1.) што би народ Израиљски, који се ропством у Мисиру разњежио и мекушним иостао, „кад види рат, покајао се и у Мисир се вратио" (17.) и 2.) што је Бог дугим путем и разним невољама хтео, г да окуша народ" свој, да ли ће „хтети ходити но закону" Божјем (Исто 10., 4.) И да како, да то беше врло мудра уредба Божја. Јер кад Мо.јсије из „пустиње Фаранске посла 1.уде, да уходе земљу Хананску", земљу обећану; те кад се људи „послије четрдесет дана вратише пз земље, коју уходише", те рекоше и носведочише, да у земљи обећаној „доиста тече млијеко и мед", али додаше, да је „јак народ, који живи у оној земљи, и градови су нм тврди и врло велики-' (IV. Мој. 13., 1.—3.

и 26 —20.) — „тада се иодиже сав збор и стаде викати, и народ нлакаше ону ноћ. И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: камо да смо помрли у земљи Мисирској, или да помремо у овој пустињи! За што нас води Господ у ту земљу, да изгпнемо од мача, жене наше и дјеца наша да постану робље". Није ли боље да се вралимо у Мисир". И рекоше међу собом: да поставимо старјешину, па да се вратимо у Мисир." (Исто, 14., 1.— 4.) — А како и колико је народ Израиљски „ходио по закону" Божијем, и колико је веровао речи Божијој показује и доказује иајбоље то, што су синови Израил>еви „десет пута кушали" Бога (22.); што су усљед разних неудаћа сваки час устајали и викали на Мојсија и на Арона, а како Мојсије и Арон бише Божји избраннци и Богом постављене вође народа, то се вика та и не тицаше уиркво Мојсија и Арона, него „Госнода" (II. Мој. 16., 8) Од свих побуна синова Израиљевих нротив Мојсија и Арона, и односно против Бога, највише је ражљутило Бога горе наведена. побуна услед извешћа оних л>уди, који су уходили обећану земљу; на име то, што је народ Израиљски слушајући о „јачини" становника земље обећане посумњао, да ће ју заузети моћи, чиме је јасно доказао, да је заборавио на сва она дивна дела Бож.ја учињена у корист и за љубав његову, и што је носумњао у испуњење заклетвом потвр!јене речи Божје. да ће дати народу своме земљу обећану. С тога и рече Господ: „Тако ,ја жив био. и тако сва земља била пуна славе Госиодње, ти људи, који видјеше , славу моју и знаке моје, што сам учинио у Мисиру, и у овој иустињи, и кушаше ме већ десет иута, и не иослушаше ријечи моје, не ће видјети земље, коју са заклетвом обећах оцима њиховијем, не ће видјети ни један од онијех, који ме увриједише. . . У овој ће пустињи поиадати мртва тјелеса ваша... А дјецу вашу, за коју рекосте, да ће постати робље, њих ћу одвести п они ће нознати земљу, за коју ви не марите.. . А дјеца ваша биће настири по пустињи четрдесет година, и носиће кар за нрељубе ваше, докле не нспропадају тјелеса ваша у нустињи." (IV. Мој. 14., 21. —23. и 29. и 31. — 33.) Осуђени на четрдесетогодишње жпвљење и лутање но пустињи синови Израиљеви, да како, не имадоше и нмати не мо-