Српски сион

ОТР. 810.

„СРПСКИ сион. и

ВР. 48.

(„Сједињење цркава.") Као што јавља „Српскп Вјеснпк" у Мостару, протурује се по Боснп и Херцеговпнп Србпма вест : о „сједпњењу цркава". Какво бп то „сједињење" нжало битн не треба иогађати. Истн лист вели : да „по касадама, чим латинка дође у кућу православну, прва јој је рнјеч: „Липо, сад ћете и ви папу вировати а цркве ће се сјединити". Из каквог извора ти гласови потичу најречитије казује то „внроваше у папу". Ио до год је то „впровање у папу" темељ сједпњењу цркава, као што у истину јест на страни паипних следбеника, дотле сједињења не ложе бити, а остаће само доказ, да папинн следбеници хригаћанско сједињење никад нису ни хтели. Весг пако „Срп. Вјесника" сведочи такођер: да ностоји „језујитска дрскост". (Унијати угарски и папа). Римски иапа издао је одредбу, којом забрањује служење литургије на мађарском језику у угарским грчко-католичким бискунијама Мункачкој и Ерсујешој и налаже дотичним бискупима, да имаду спалити све црквене књиге, штамиане на мађарском језпку. Бискупи су прогласили иапину одредбу свпма иодручниж жупницнма, ио обратили су се напи са молбом, да опозове исту одредбу, јер да је следбеницима грчко-католичке цркве у Угарској већ од сто годнна овамо дозвољена била мађарска литургија. На ту молбу стигао је одговор папин, те папа не само да није задовољио тој молби, него је укорео бискупе ште настоје пореметити јединство црквв (!) дочим теже за канонизацнјом мађарског језика. Као што јављају, сад се снрема депутацпја од 100 грко-католика, која ће Његову Величанству подастрети молбу радп посредовања код пане, да се уздржи у креностн мађарска литургија.

Честити роде ерпеки! Чуо си јамачио да ина, на најзаднијем дијелу лростране Митронолпје Карловачке, једно скромно селце српско — на међи Крањске, а на домаку снлом поунијаћеног Жумберка — а зове се Мариндо, окружено са свпју страна пновјориим и иноплелеиим елементима; али можда нијеси чуо, да је то исто Срнско мјесто дожнвјело своју гладну годину, услијед грозне и незанамћепе туче, која га је 21. Јулија о. г. у црно завила. ГГа, ако нијесн чуо, ево ти јављамо тај црни глас, и лијепо те молимо, припомози даром новчанпм, ма најмањим; не би ли ова сиротиња Српска што лакше претурила ову гладну годину. А како је велика глад овладала у Мариндолу,

могао бп виђети, Србане брате, кад би око подне завприо у школу мариндолску, јер ту би угледао у то доба бпједни призор, гђе око 50 дјечице, „све од сриске крви и кољена", стружу коријен (мерлнн), а да их ко год запита, зар им је то сва храна, добио би одговор : „да имамо доста и корјена, добро би било." Поводом тих чемерних призора н љуте глади закључио је овомјеснп црквени одбор, ма даЈе Србнн спор на молење, братски замолити — путем срнскпх новина — родољубивп а богатпји српскн свијет, да притече у помоћ сиротињи нашој ; па за то пзвршујући тај закључак обраћамо се још једном тонлом молбом теби, честити роде Српски, и молимо те: Помисли на Бога, сјети се, да ће Најнреведнији Судија на ономе свијету, а на страшноме суду, најприје рећи ове ријечи: „Ходите благослевени Оца мога и нримите царство, које вам је приправљено од постања свпјета; јер огладних и дадосте ми да једем. а (Мат. гл- XXV. ст. 34 — 35.) а народ наш вели: „Крајцнрак је мален дарак, Ад' голема задужбина. 11 Задовољи, Србине брате, маленим даром својим племенитп нагон побожне душе своје, па учини дјело истинске љубави хришћанске; одазови се гласу срца свога, па помози Србпну брату своме; покажи живу вјеру своју на дјелима, дјелима милости тјелесне! Мариндо, дана 12. (24) новембра 1897. Прилоге прнма преч. г. Михајло Медаковић мјеснп свештенпк последња пошта Хе^геМс У1а Каг1оуас. У пме српског православног црквеног одбора: Пресједник: Перовођа: Михајло Медаковић Петар Петровић адмииистратор парохије. учитељ. Одборниди: Павао СелаковиЂ Никола Милић-Јанковић. Нове књиге. Фенелонов Телемак с француског превео Сте■ фап ЖивковиИ 1814. год. За српску младеж прерадио Душан Ћурић српски народни учптељ у Осеку. Издање књижаре М. Каракашевић. Гуолар срп. народии календар и Српоки великобечкеречки календар за 1898. Година четврта. Издање српске књижарнпце Грчића и Краљева у Вел. Бечкереку. „ДЕКАМЕРОН" сто прича од сто најславнпјих иисаца светске књижевности. Свеска једанаеста. Књнга друга.