Српски сион

/

Б р . 48

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 801.

П о у к а на Ваведење у храм Божје Матере. 0 помоби болесној и оиромашној дјеци. Написао : протојереј Петар Смирнов. Данас се с радошћу сјећамо, како су родитељи Пресвете Дијеве Марије, извршујућ обећање, које су дали прије Љена рођења, увели Је као дјевојчицу од три године у храм Божји, при чему се показало Њезино велико достојанство и нредодређење и открила се тајна нашег спасења. Откриће те тајне и достојанства .Богоматерина — јесте чин Божје мудрости и моћи. Каква је била намјера Маријиних родитеља, кад су давали своје обећање и извршивали га? Намјера им је била, да Јој даду, по њиховој искреној и живој вјери, најбоље васпитање. Шта им је могло бити драже — од једине шћерке, шћерке пламених молитава, која им је јављала анђеоску чистоту душину? Али они се ето одричу среће виђати Је, Њом се наслађивати. само да би поузданије сачувала тамо, под сјеном храма, дивне врлине Своје душе и развили се Њени дарови и силе као што је требало. С тога, не ћемо погријешити, кад назовемо данашњи свијетли празник у првом реду празником дјеце и њихова доброга хришћанског васпитања. „Ево нашљедства од Госнода — дјеца" вели пјесник псалмова (127., 3.). Дјеца — то су тијело и крв наша, то је наш дио, то смо ми сами, као да смо се на ново у њима родили. Дјеца — то је наша нада; јер смо ми у животу већ претрнили искушења и пад, а она су још чиста; на њима је будућност и миле отаџбине и свете цркве. Ко би могао погодити, какве се душевне силе крију у души овога шги онога дјетета и какво може бити на овоме свијету! Христос нам је зановједио, да особито волино дјецу и о њима се бринемо. „Гледајте," Он вели „да не бисте нрезрели ни једнога од овијех малих, јер вам кажем да њихови анђели на небу увијек гледају лице мојега Оца небеског (Мат. 18; 10.). Као што се чини, дјеца су твко слаба и без заштите, — да их је лако увриједити, али имају своје моћне заштитнике анђеле (чуваре), који су свагда пред Божјим лицем. „Не ће мој Отац, да погине

један од овијех мали," говори Господ, а ево како цијени милост и помоћ, која се да дјеци: ко прпми једно такво дијете у моје име, тај мене прима. Узети дијете под свој кров, то је исто као примити у своју кућу Самога Господа Исуса Христа. А у какву су стању у нас многа дјеца? Познато је, да, већи дио човјечанства умире у дјетинству, па чак и каткад у онијем породицама, гдје се чине особите мјере, да се отхране. А гдје не знају за те мјере отхрањи* вања здравља дјечјега и живота? Гдје су мати и отац сами тако приморани, да нарочито нијесу у стаљу не само да их васпитају, већ да их и хране? Гдје су дјеца бачена, да тако кажемо, на вољу судбини и окружена примјерима разврата? Гдје су неваљали људи каткад, ужасно је и споменути, сами родитељи, па се служе дјецом за корисне циљеве, да би ослањајући се на прирођену свима нам љубав и сажаљење према дјеци, просили милостиње, које послије воде у неваљао, грјешан и лијен живот? На жалост било је много примјера таквог немилосрдног поступања с дјецом п они су свакоме познати. Колико се зла тиме уноси и у друштво и у државу, колико од тога трпи света црква, колико стријела небеског гњева лети на ту несрећну земљу због тога презирања мале дјеце. Не ћемо говорити о погибли њих самих, јер је за сваког од нас Господ пролио на крсту крв Своју. А њих је, малу дјецу, Господ примао с особитом љубављу, метао на њихове главе Своје пречисте руке и благосиљао их. Прије петнаест година овдје у Петрограду иристало је њеколико лица да склопе друштво за помагање убоге и болесне дјеце. Средства су друштвена с чрва била врло ограничена, али је Господ благословио добар рад, У дашње су доба на неколико мијеста установљене јасле, гдје сиромашне матере, полазећ на рад, доносе своју дјецу, и ту се васнитавају и чува.ју; подигнута су разна уточишта, школе, трпезарије — за дјецу школског узраста; проналазе се особите мјере, да се дјеца заштите од сурова поступања с њима и отму околини, која их квари; води се брига о болесној дјеци. а особито оној, која болују од хроничних болести, о сакатој и слабоумној; доказују се мјеста, гдје се могу носити. ^^Ш®и<^^ца и гдје им се бесллатно дајеи