Српски сион

К рој 48.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 805.

паду поштене богословске науке н истинито-хришћанског иравца, удаљеног од језујитизма и нолитике. „Не могу да не симпатишем с вама ни као ХришКанин, који свесно верује: збиља оно земљиште, иа коме сте се ви, принуђеии тражити хришКанску истину, зауставили, јесте једино тврдо и здраво, богато несумњивим сведочанствима о томе. како је усвојено и уведено у живот све/та Јеванђелије и у чем^ се састоји наше временито и вечно спасење! Без старе цркве седам васеленских сабора за нас не би било хришКанске истине, као што не би било на свету ни ХришКанства уопКе. „И као патрчота ја се нотпуно радујем зближењу с вама, јер знам. да за руски, као и за сваки други народ, само је онда могуКан нормалан раст и свестрано развиКе његових сила и благостања, када он живи не повучен у себе, него напротив када, чувајуКи тврдо своју индивидуалност, одржава иоштене одношаје с другим народима, уме да цени њихове особине, достојне уважења, а уједно кад уме и друге да примора, да њега цене. „А особито сада, после данашње седнице, не могу да вам као Словен не изразим дубоко саучешКе: одиста сви ти тезиси и одушевљенн говори о св. Кирилу и Методију, о Јану Хусу и Јероииму Прашком, те жеље, да код Словена католика попикну иркве њиховчх светих првоучитеља, то убеђење, да такове цркве чине битну иогодбу нацијоналне самосталности и независности од Рима, све то задире у најдубље и животне потребе словенеког света, јесте нешто нама потпуно сродно и у вишем сгепену мило. Стога из словенског срца кличем конгресу, његовом високозаслужном председнику и свој старокатоличкој високопреподобној јерархији не немачко ћосћ него руско „ура" !" Пошто је конгрес одобрио постање нацијоналних, од Рима незавиених цркава, морало је на себе обратити нажњу у таковој римокатоличкој и миого-нацијоналној држави, као • што је Аустро-Угарска. У вече истога дана, када је била описана седница конгреса, појавише се о њој уводни чланци и у клерикалним (Баз Уа1ег1апс1,

Мог^епМаи 243) и у нацијонално-либераЛним (ОбШеи1бсће КигкЈзсћаи такође 243 бр.) новинама. ГГод натнисом: „Бхе аћкаШоНбсће ВабЈб" чланак првих новина наномиње, да старокатоличка посвећења (\УеШе) још не дају права уираве и јурисдикције сгарокаточким епискоиима и, наивним позивањем иа Флорентијски сабор, као да оп има каквог значаја за Старокатолике, хоКе да докаже, да њиховој јерархији недостаје оно, што је битио, наиме: пуномоК од папе на управу црквом, јер иапа има пуноКу власти у хришКанском свету и јесте једини извор и давању црквених пуномоКија. Уводни чланак у ОбШеи1бсће КипЉсћаи заинтересовао се сасвим другом страном дела. Под натписом : Бег АћкаШоНсЈбтиб ипс! с]ег ^еи{бсћпаћопа1е 6е<1апке. те новине поимепце набрајају све оне, који су учествовалп у расирави о нацијоналности цркава, и све, не изузимљуКи ни председника ни пстпредседнике конгреса, кори, да заборавише на своју рођену народност и да не схватају, у корист каковог племена и какве расе раде. Особито се нанада на поштеног Геца. „Тај Немац", веле новине, „ради у корист панславизма (!); можемо замисЛити, како је обрадовао иравославне Русе, ма да они и не показаше тога."* У истом чланку је међу осталим исказана и овакова мисао : ,,Исти Старокато лици. који тако ревпо потпом.чжу напредак нравославно-словенске нацијоналне цркве, вероватно би устали свим силама против оиих својих једновераца, који би замислили, да се приближе нацијоналној цркви, која веК постоји у Немачкој —протестантизму. Изиашањем конгресу те мисли нацијоналнолибералних иовина започела сетреКаипоследња тајна седнииа његова. Последњи по програму осми тезис, који досад беше не расправ.љен: „Старокато* Шта ће на све то да каже тек „Ка^оНЗк! Загребачки? А хоће се и иоелугаати! Ур. * Разуме се, јер Старокатолицизам и не ће еједиљоње са протестантизмом него са Православљем; а желсћп нацијонализам својо.ј цркви и не мора га тражити у протестан тизму, јер га радо и обилно даје св. Правоелаиље. Само га нема у паиизму, и зато га се ратосиљају многи. А иде време — „и ту је већ" — да ће то учинитн и други народи, не само словенски, којима ће, у пробуђеној тежњи за истивитим Хршпћанством милијом постати нацијоналност њихових цркава, него — римски папизам. Осим ако све то не снречи високоучеиост око „КакоНско^ 1лк1а". Ур.