Српски сион

Кр. 49

„СРДСКИ СИОН. а

или апсгракције, тицале се оне којег му драго догмата, могу допустити и желети само утолико, уколико служе његовом разјашњењу и разумном усвојен>у. У нротивном случају се морају избегавати. 4.) Богословско мишљење о Сину : као о другом Узроку или Саузроку Светога Духа, мора се избегавати стога, што ие служи разјашњењу догмата о Светој Тројици; напротив потреса учење о једпом начелу (аруг\) или о једном узроку (акса) у Тројнчности, — лнчно својство Оца усваја, и ако у ограниченом смислу, Сину, да буде тнм начелом или узроком, и на тај начин меша до неког стеиена очинство са синовством. Предлажући, да се избегава таково нредстављање и изражавање, понављамо четврту ставку, примљену од Бонске конФеренције 1875. г. на седмој седници, која гласи: ,,одбацујемо свако нредстављање и сваки начин изражавања, у ком би се налазило примање два начела (Рпшлрјеп. ару_а!) или узрока (аМас) у Троичности." (Вепсћ1; ићег сће уогп 10. ћ>13 16.' Аи§из1 1875 ги Вопп §ећаћепеп Ппшпз-СопГегепгеп, уот Бг. Кеиесћ, Вопп 1875. 8. 81). 5.) С тим наиме ограничењем ми и остављамо богословском размишљању, да односи назоре о просијању Светога Духа . кроз Сина, на које наилазимо код св. отаца и учитеља, и на вечни живот Божанства, не истоветујући при том појмове: зхХа[лф15, сраугршслЈ е!с. с појмом добијања бића — (отар^д, које се код св. отаца и учитеља не ставља у зависност од Сина, него од Оца, него само примајући учење Откривења о вечности Троичког живота и о предодређењу од вечности створења света и економији спасења ири суделовању три Лица Пресвете Тројице. II. 0 св. Евхаристији. Иредлажемо, да се прими ово учење православие источне цркве о св. Евхаристији: 1.) Хлеб и вино у св. Евхаристији по освећењу нрелажу се, неностижним за нас начином, у Тело и Крв Господњу истинито, право и битио (уеге, геаМег е* зи1з81апИаШег). 2.) Стога верујемо. да причасници примају под видом хлеба и вина истинито Тело и истиниту Крв Господа нашега Исуса Христа, и при том иравим и тварним начином, тако да Пречисто Тело и Крв Господња улазе у уста и утробе причасника како благочестивих, тако и нечастивих, нравима на снасење, а последњима иа осуду. 3 ) Ма да у једно и исто време бива много свештенодејстава на свету, али нису многа Тела Христова, него једно Тело Н>егово и једна Крв пребнва у свима појединим црквама верних. И то не стога. што тело Госнодње, које се налази на небесима, силази на жртвенике, него стога, што хлеб предложења, спреман посебно у свнма црквама, и кроз освећење претвореи и пресуштаствљен постаје једно и исто с Телом, које је на небесима (Иосл. Источ. Патр. чл. 17.) 4.) Исповедамо, да је св. Евхаристија жртва истинита милостива, која се ириноси за грехе свих у вери живих и умрлих. III. Учење о седам васељенских сабора. Ми никако не мешамо символске књиге с учевним руководствима, али при свем том живо желимо, да се у учевним руководствима Старокатолика без изнимке излаже учење сецам васељенских сабора као јасап доказ тога, да они примају не само број сабора, иего и само њихово учење IV. 0 посвећењу холандских старокатоличких епискоиа. Ми потпуно схваћамо сву тешкоћу, у какву је била постављена током историјских догађаја холандска црква ночетком XVIII. века, принуђена, да ради усгановљења своје јерархије прибегне каноничким неправшшостима. Али узимајући у обзир, да је Утрехтска јерархија добила свој по четак од епископа под забрапом, а по том и одлученог, и руководећи се канонима васељенске нркве, и на дал>е тврдимо, да је ова јерархија канонички неправилна а исто је тако иеправилна и старокатоличка јерархија, која је постала из ње, и да се питање о њепој истинитости и признању њеном за закопиту може решити само гла-