Српски сион

Стр 824

„СРПСКИ

СИОН\

Б р . 49.

сом дркве, када се Старокатолици обрате њој с исповедањем своје вере и с изјавом својих искрених жеља, да буду примљени у заједницу и опћење с њоме. У. Литургија. Пошто је Ротердамска комисија изјавила, да Старокатолици догматички или принципијелно немају ништа рећи против жеља руске комисије, то ми сад можемо само изразити жељу, да се та изјава што је могуће пре оствари у реалности. Ант о н иј е, архиепископ Филансдки с. р. С руског превво М. В. Ј. Један прилог за животопис Герасима Радосављевића. Високопречасни господин прота Димитрије Руварац нриопћио је био у „Ртасу Истине" од годиие 1889. у бр. 21—24. и од год. 1890. у бр. 3—4. чланак под натпиеом: „Старине и прилози за црквену историју и црквени живот српскоГ-а народа", те је у истом чланку под II саопћио списак рукоположених свештеника и ђакона у пакрачкој епархији од 1743—1754., и у том списку под бр 31. наводи се Герасим ЈРадосављевиЛ, родом из Кобаша, пострижник обитељи хоповске, стар 25 година, рукоположен за свештеника 21. новембра 1747. у Пакрацу у светотроичком храму. Том пак приликом исправља г. Руварац писца чланка „Пакрачки епископи" (КагоЉе Ј^стпе ос! 1889. ћг. 92), који истога у том чланку назива: Герасим Радосав, и за којега вели, да је био егзарх накрачкога епископа Софронија Јовановића, а г. Руварац вели, да се исти звао : РадосављевиК. Госп. Дим. Руварац имаће нраво; јер ево још неких доказа — осим од њега тамо наведених — за његову тврдњу. У протоколу умрлих манастира Хопова под бр. 29., као на даље и у иротоколу манастира Шишатовца у години 1771. унисан је исти у оба иротокола IIод именом : Горасим 1'адосављеви~&. Из онога записа нод бр. 31. тога списна види се где је рођен, кад, где се постригао и кад је постао јеромонах; а из речи пак г. Руварца видимо, да је „ иостао доцније митрополитским егзархом."

Из записа протокола хоповскпг и шишатовачког могу овде навести још неке податке за животопис Герасима Радосављевића. Протокол тај хоповски — као и шишатовачки и уопће сви такови манастирски протоколи, што су се почели водити г. 1753. но налогу митрополита Ненадовића — дели се на два дела, у првом су уврштени пострижници манастира Хопова и накнадно су уведени из другог којег протокола, и тај протокол, што се ночео водити 1753., неки пострижници већ од год. 1706. иа на даље; а у другом делу протокола уписани су умрли и ту почиње годином 1748. Исти Герасим Радосављевић био је иострижник манастира Хонова, иа за чудо ни;е уврштен у броју пострижника хоповских Из тих записа протокола хоповског и шишатовачког имамо ове податке за животопис Герасима Радосављевића. Беше родом из Олавоније из села Кобаша. Служио је при епископу славонском Никифору Стефановићу (1722 до 1743 ), и беше питомац његов; а по смрти владичиној беше код наследника му епископа Софронија Јовановића (1743 —1757.) егзархом његовим у Осеку. По смртп епископа Софронија Јовановића беше у истој тој служби егзаршкој код архиепископа и митрополита Павла Ненадовића (1749 — 1768.) и то у Осеку; а по смрти пак Ненадовићевој беше неко време у истој тој служби егзаршкој и код митрополита Јована Ђорђевића (1769 —1773.). Год. 1770. априла 1. на велики четвртак произведе га митрополит Ђорђевић за архимандрита манастира Хопова. Год. 1771. пошље га митрополит Ђорђевић но сремско.ј епархији — по протоколу шишатовачком да побира приход митрооолитски, ^ по протоколу иак хоповском „послатг 6 б 1С тб отљ АрхЈепископа по сремскои епархш нћкуго наредбу по указу царскомг сђ еднимљ солгабировомг чинити." На томе путу, разболев се у селу Шуљму од пришта у грлу, сврне у манастар Шишатовац, где се одмах први дан но доласку му исповеди и иричести светих тајни од тадашњег архимандрита истога манастира Поновића, те ношто „фелчери никоимљ образомђ помоћи не могли ему, и тако 4 дни свеликомг муком 24 сата немљ био мучио се" — пресели се из овога у вечити живот 5. марта 1771. у 50 години живота свога и би