Српски сион

Бр.4&.

„(Ј1М1СКИ

СИОН."

С тр . 825.

сахрањен у манастнру Шишатовцу у капели св. аностола Иетра и Павла, што се налази у гробљу манастирском. Нри опелу и спроводу љегову учествоваше многобројан народ и велики број свештенства обојега реда, те се поименце од свештенства спомињу: архиепископски нридворни: Јован ЈовановиЛ нротосинђел и Данило БогдановиК егзарх; на даље од манастира Гргетега два брата, од манастнра Врднш:а Стцмдон игуман са једним братом, од манастира Јаска игуман Теодосије , од канастира Бешенова два брата, од манастира Привине Главе Данило игуман, Јосиф нротоирезвитер шидски, Марко протопрезвитер нештински, свештенства манастирског и из околних села педесет два; у паради 24 свештеника и 4 1)акона, а на челу им архимандрит шишатовачки Вићентије По пови^. Од фамилије има^аше ро!ђеног брата Николу оберлајтнанта у регименти Палфиној. На самртн наредио је био, да се у Шишатовцу сахрани и „успомену писапсл 100 форинти; а манастиру пак Хопову, по сгрпцу своме, оставља књиге и „од^ание" за спомен Приопћио МитроФан Шеви& архимандрит хоиовски.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш Е Е, (Св. Архијерејски Синод). Седницама св. Архијерејског Синода, које су држане прошле недеље, а довршене у среду, нрисуствовала су сва гоепода високопреосвештени епископи, под председништвом Његове Светости, преузвишеног господпна натријарха Георгија. Св. Синод обавио је избор енископа обудовљеној дијецези Будимској, II свршио више важних послова, који се тичу црквених и црквено-просветних потреба наших. (Школски Савет) сазван је у седннце за 9. (21 ) децежбар о. г. (Саборски Одбор) сазван је у седннце за 11. (28.) децембар о. г. (За протопрезвитера) Плашчанског изабран је г. Сава ЕасановиЛ конзисторијални бележник у Плашкож. На дан св. Арханђела о. г. благоизволео га је ироизвести на степен нротопрезвитера високоиреосведгтени госиодин епискои Дијецезан Михаило ГрујиЛ.

(Нежевзн свештеник.) Професор Вогословпје г. Милутин Јакшић, о чијем рукоположен,у јављамо у званичном делу, примио је свештенички чин без претходног ступања у брак. Г. Јакшић је трећи код нас пример неженатог свештеника. Год. 1887. рукоположенп су за свештеннке нежевнеи: данашњи високопреосвештени господин епископ Горњо-Карловачки Михаило и окружни протопрезвитер Плашчанскп г. Сава КосановиЉ. (Григорије Николи&) искушеник манастпра Хопова п свршенп нитомац монашке школе у манастиру Хопову, који је пре ступања у првп разред монашке школе 1893—4. шк. године претходно свршио четири разреда основних школа у Пригу и по том провео шест година као манастирски 1)ак у ман. Хопову, ступпо је у истом манастиру у недељу 23. новембра (5. дек.) о. г. у монашки чпн, те га је по претходно добивеној дозволи и архипастирском благослову Његове Светости преузвшпенога господина Георгија БранковиЛа, православног архиепископа карловачког, митрополита и патријарха српског, истога дана на светој божанственој литургији постригао у чин мале схиме високопречасни господин архпмандрит хоповски Митрофан Шевић, под монашким пменом Георгије. Нови жонах Георгије већ је трећи, који је замонашен од осморпце свршених питомаца 1896—7. шк. год. новоотворене монашке школе у манастиру Хопову. —&. (Прелазак у св. Православље) Из Чепииа нам јављају: да је на дан св. Арханђела, баш на храмовнп тамо дан, прешла у св. Православље, из римокатоличке вероисповести, девојка Варвара Гаух. За кратко време ово је четврти прелаз у Чеиину из рпмокатолпчке у нравославну вероисповест. (Бугари би хтели Хиландар.) Жички епископ Сава посетпо је 13. новембра о г. манастир српеки Хиландар на Светој Гори, те упутпо тамошње братство, да пма жпвети и равнати се по правилнику ев. Саве. Калуђери — Вугари, којп су неком узурпацијом заузели Хиландар, дрско одговоре епископу Сави, да је Хиландар бугарски манастпр те по томе, да ни епископ Сава, нити Срби немају нпкаквог права располагања у том манастиру; шта више уиуте еиископа Саву, да се уклонп из Хпландара. Овај је све то јавио Њег. Високопреосвешгенству житрополнту Србије господину Михаилу п зажолио га за даља упутства; која још нису позиата. Но међутим су бугарски калуђерн у Хиландару пошли и даље у намери својој, да Хиландар сасвим бугаризују и себи нрисвоје. Позвашенаиме бугарског кнеза Фердинанда, да дође у Хиландар и од њих га прпми у бугар-