Српски сион

Б р . 49

„ОРПСКИ СИОН."

Стр. 821.

там их: за што је св. апостол Павие желио и хитао да тога празника буде у Јерусалиму? На што они одговорише, да је „тројичан дан" био иразник, и да је аиостол хитао у Јерусалим због народа, који ће се о иразнику томе слећи у Јерусалим, а коме ће он науку Христову казивати моћи. На питање: чији је то празник? — одговорише да не знаду, чији је. На питање : је ли било у Јевреја празника „тројичан дан"? — одговорише: није било. 0 томе, чији је празник „тројичан дан"; и да ли нам само св писмо казује то, — о томе више коју, ниже. А за сада, да видимо, стоји ли то, да је св. апостол Павле хитао у Јерусалим, што ће о празнику „тројична дне" затећи многи народ, коме ће казивати реч Божју. Назарени и сами признају и исповедају, да празник „тројична дне" не беше јудејски празник; а баш да су они то рећи и тврдити хтели, св. писмо би их у лаж утерало, јер св. писмо врло јасно и изриком каже: „Три пута у години нека дође свако мушко пред Госиода Бога твога; на празник пресних хлебова, (или „пасха"), на празник недеља и на празник сеница." (У. Мој. 16., 16.) Три су, дакле, празника, а у том броју није празник „тројична дне"; у опште у св. писму старога завета о „тројичном дну" сномена нема, а то је онда гласна и јасна. сведоџба, да „тројичан дан" није био јудејски иразник. А кад је тако, онда је опет то још гласнија и јаснија сведоџба, да св. апостол Павле није у Јерусалим хитао и хитати могао због народа, који ће онде затећи, те да му казује реч Божју; јер се о „тројичину дну" народ, бар јеврејски народ, није у Јерусалим скупљао, пошто му ни празник био није. Кад празник „тројичан дан" није био јудејски празник, онда је то морао бити празник — незнабожачки. Је ли могуће то веровати? Је ли могуће веровати, да су незнабошци иаали и празновали „тројичан дан", т. ј. дан, када се ев. Тројица прослављала?! Та о св. Тројици не имађаху тачна и јасна појма ни сами Јудеји, па зар да га имадоше незнабошци, који и не знадоше за Бога живога, Бога истинога, него се клањаху лажним боговима: животињама, небесним телима и разним другим стварима, а који тек једва и слутише о „Богу неиознатоме." (Дела 17., 23.)?!'

Но да идемо чак тако далеко, да мислимо, па и верујемо, да је празник „тројична дне" био незнабожачки празник, онда опет настаје питање: је ли само и мислити, а камо ли веровати, да су незнабошци славили свој празник у јудејском граду, у Јерусалиму?! Нису ли они зар могли, па и морали славити свој нразник код своје куће у средишту свога народа, где би их се свакако, више скупило и скупити могло, него у удаљеноме Јерусалиму? Истина, да су незнабошци долазили у Јеруса,лим, да се у храму Соломоновом „Богу моле' 1 ; јер се Соломон после освећења њим подигнутога храма између другога и за ово Богу молио: „И странац, који није од твога народа Израиља, него дође из даљне земље имена твога ради, кад дође и иомоли се у овом дому, ти чуј с неба, из стана свога, и учини све, за што повиче к теби онај странац, да би иознали име твоје сви народи на земљи, и бојали се тебо као народ твој Израиљ, и да би знали, да је нме твоје призвано над овим домом, који сазидах" ; (I. Цар. 8., 41 — 43.); али то беше увек о празнику јудејском. Тако нам св. јеванђелист Јован казује и сведочи, да су „неки Грци дошли на празник, да се моле Богу." (12., 20.) Па како „тројичан дан" не беше празник јудејски, то ни незнабошци нису на празник доћн могли. Па онда: је ли било нужно, да св. аностол Павле у Јерусалим долази и ту тражи незнабошце, да им казује реч Божју! Та све да је „тројичан дан" био незнабожачки празник и да су га незнабошци у Јерусалиау славили, ипак св. апостол Павле није ни морао, а баш ни требао доћи на празник у Јерусалим, да ту казује незнабошцима реч Божју из ова три узрока: 1) што ако „тројичан дан* и беше незнабожачки нразник, али то беше, свакако, цразник само једног незнабожачког племена, јер разна незнабожачка племена имађаху разне богове, те разне и празнике; а кад то беше иразник само једног незнабожачког племена, онда у Јерусалиму о празнику томе и није било много народа; свакако је у Јерусалиму могло и морало бити много мање народа, него колико је то св. апосгол Павле могао наћи у њиховој домовини, будући је, без сумње, више народа дома остало, него што је у Јерусалим на иразник отишло; сам св. апостол Павле вели, да му се у Ефесу „отворила ве-