Српски сион

О тр . 842.

„СР11СКИ СИОН.

Вр . ђо

сјединити Православљу. Ево Пољаци први показаше пут, како да се Словенство ослободи јарма иапистичког и да се поврати у крило праве свесла- | венске матере-цркве православне, иа ма то било и кроз Старокатолицизам. (Одликован). При завршетку листа дознали смо, да је Његова Светост, преузвишени господин патријарх Георгије , благоизволео пароха Земунског јереја Николу Савића именовати иочасним протојерејем. (V Немачкој) се све више шири обичај сиаљивања мртваца. Против тога је издала хановеранска коизисторија подручном евештенству наредбу, да је т. з. ватреио сахрањивање (ГеиегћевШћт^) противио хришћанском обичају, основапом на Новом Завету, и да пастори не смеју званично учествовати на сличном погребу, јер би се то жогло тумачпти, као да црква одобрава такав иачин сахрањивања. Ипак им остаје дужност да сироте покојникове теше речју јеванђеоском. (Духовни концерат) прирефује паичевачко с-рпско црквено певачко друштво 14. (26.) децембра о. г. Програм је: певање црквених песама руских композинија а од српских: Мокрањчево „Хвалите" и „Бозбраннои" те Топаловићев „Ирмос Благовештенски". (Конгрес протестантоких богослова) одржао се у Стокхолму приликом уметничко-заиатлијске изложбе од 19—31. августа. Конгрес је био уопће врло слабо цосећен. Од говорнпка се одликовао Сабатје с темом : „Религијап савремена култура" п Сосеј: „Комнаративна историјска испитивања у области религије и вере." (Православна црква у Тиролу). У ку-натилу Мерап; у Тиролу, нодигли су Руси православну цркву, да без ње нису кад се тамо налазе на лечењу. Та је црква сад освећена, а освећење је извршио руски прота Николајевски из Беча. (| Максим Лудаји&) умировљенн кр. судац и члан епархијског школског одбора Буднмског, преминуо је 28. новембра о. г. у Српском Ковину, у 80 години својој. Врли покојник био је врло угледна личност и поштована са својих лепих врлина и чистог родољубља ; бивао је и послаником на народноцрквенпм Саборима. Бавио семного истраживањемисторијских старина наших, и у том правцу радио доста у разним листовима. Био је сарадник „Глас Истине" и овог листа. Лака музе мљаи светао спожен! (| Олга Бубало) вредна учитељица и честпта Српкпња, супруга учитеља Манојла Бубала у Садиловцу, преминула је 25. новембра о. г. При опелу опростио се с њоже у сходнож говору, парох Петровоселски г. јереј Јован Трбојевић. Лака јој земља и вечни спомен!

Именик дароватеља припомоћи ерп. правоел. дркв. општини у Срп. Вел. Св. Миклошу за иеплату цркве Румунима (у 1896. години и до I/V. 1897.) Преузв. Г. гр. Колрмаи Нако од В. Св. Мпклоша 500 ф. Преузв. кр. уг. жинистарство богочастп и јавне наставе 200 фор. Срп. правосл. цркв. општнна у Пеготи 50 фор. Г. Васа Павловић трговац у Београду 50 фор. Јован Левковпћ занатлија одавде 5 ф. Јеромонах Хаџи Арсеније Јеремић из Ст. Пазова скунио 9 ф. 50 н. Паја Недељков. пз ст. Паланке 7 ф. 55 н. Срп. православне црквене општпне: у Ст. Бечеју 5 ф. у Н. Саду 10 ф. у Чакови 10 ф. у Избпшту 3 ф. 75 н. у Панчеву 10 ф. у Ади 20 ф. у Чуругу 10 ф. у В. Бечкереку 15 ф. у Шандору 5 ф. у Иригу 12 ф. у Ст. Стапару 5 ф. у Сентп 10 ф. у Св. Андрнји 5 ф. у М. Чанаду 10 ф. у Суботици 13 ф. у Сри. Падеју 10 ф. 85 н. у Шашинци 5 ф. у Земуну 5 ф. у Јазку б ф. у Печки 5 ф. у Вуковару 10 ф. у Осеку 10 ф. у Молу 21 ф. у Сомбору 5 ф. Г. Јоца Д. Радић из Суботнце 5 ф. Павле Вујић из Сенте 2 ф. Павле Јеремић из Вел. Кикинде 10 ф. Великокикиндског дпштрикта I. штедионпца 10 ф. Пера Прекајски 2 ф, Перлеска срп. штедионица 10 ф. искупила 4 ф. 62 н. свега 14 ф. 62 н. Сент-Андрејока штедионица 10 ф. Евген Думча 5 ф. искупио 18 ф. свега 23 ф. Светозар Поповић М. Чанад 5 ф. Милош Гедош 2 ф. скупио Арса Гедош у М. Чанади 6 ф. 50 н. Народна штедионица Т. Бечеј 5 ф. Окр. газдинска штедпонпца и I. штедпоница у жесту, свака но 20 ф. Централни кредитни завод у Н. Саду 15 фор. п скупио 9 ф. свега 24 ф. Јован Новаковић прота у Араду 10 фор. Свега 1.222 ф 27 н. а. вр. Свижа дароватељпма пекаје овим путем од стране обдарене општине изречена најтоплија благодарност. Под једним молимо и све остале српске родољубе који нас се до данас не сетише, да нас својим милодарима потпомогну, као и оне цркв. општине које решпше послати нам своју црппомоћ а не послаше, да би нас се сетнле јер време пролазн а плаћање се приближује. Из седнице сри. правосл. цркв. скупштине држане у Срп. Вел. Св. Миклошу 15. (27.) Априла 1897. Стеван На^вински Јоца Мартинов перовођа. председник. Од админиетрације. Ради равнања саопштавамо, да смо утужили од својих дужника само тражбинв нашв до кон-