Српски сион
Стр. 830
„ О рпски сиоа ћ .
ЈВр. 50.
У ужи црквени савет бирају се шест приседника искључиво из свештеничког реда; у игколски и старатељски савет иак такођер по шест приседника, но у једној трећини од црквених, а у две трећине од световних лица. У §. 112. наведене препреке, које из крвног и тазбинског сродства проистичу, имају се и код ове конзисторије пред очима држати. § 163. «Код митрополијске конзисторије (црквеног савета) поставиће се и бранилац брака. Бележничке и све писмене послове врши код сва три савета један тајпик и потребно ггасарско особље. Најпосле постави ће се један Фискал, који је уједно и бранилац брака. §. 164. Тајника и Фискала бира митрополијска конзисторија у пленарној седници апсолутиом већином гласова присутних чланова од сва три савета. Браниоца брака као и писарско особље именује митрополит. §. 165. У §. 120 садржане одредбе важе и за особље ове конзисторије. §. 166. Међу послове ужег црквеног савета спада коначно решаваље оних иредмета, у којима се призив може уложити и у којима је призив уложен. §• 167. Позив је школског савета: да управља општим школским пословима целе митронолијске области, да одржава јединство и једнообразност у школским и вероисповедним установама митрополије, и најпосле да коначно решава у оним дисциилинарним стварима проФесора и учитеља, у којима је призив против решења епархијског школског савета уложен. §. 168. Позив старатељског савета односи се на руковање оних Фондова, који, као такови, прииадају митрополији. Одредбе, које се односе на епархијски старатељски савет, меродавне су и за овај савет.
§. 169. Сваки савет решава већином гласова. У ужем црквеном савету барем шест, а у друга два савета осим председника бар но четири члаиа имају присуствовати. §. 170. Пленарпа седница митронолијске конзисторије еастоји се из свих чланова поједипих савега у колико ови чланови због отсутпости или због којег другог узрока нису препречени суделовати. Пленариа конзисторија бира тајника и Фискала и чини све што је потребно у погледу сазива народно-црквеног сабора и избора саборских посланика. ■Чланан III. Архијерејеки еинод. §. 171. Архијерејски је сииод састанак епископа иод нредседииштвом митроиолита, у којем се раснрављају црквене, духовне, верске и веронаучпе ствари. §. 172. Митронолит је дужан сазвати лрхијерејски синод сваке године једаред ; а епископи су дужни у синоду участвовати. §. 173. За ваљаност решења архијерејског синода потребно је, да је сипод од митролита сазван, и да су у синоду епиокопи участвовали. §. 174. Послови су архијерејског синода: 1. Канонском испитивању иодвргава еиархијским синодом изабраног епископа; 2. расправља сва питања о вери, светињама и обреду, те их у смислу канона решава; 3. саветује се и решава о иобожности и моралу митрополијског свештенства и народа; 4. саветује се о веронаставним и васпитним заводима ради унапређења њихове сврхе и науке; 5. саветује се о способности оних лица, која се за свештенички чин спремају, и о томе подноси извештај и народно црквеном сабору у тој цели, да се потребна сред-