Српски сион

Б р . 51.

Стр. 855

Једном књижевниди и Фарисеји доведоше ка Христу жену ухваћену у прељуби и кушајући га рекоше му: „учитељу, ова је жена ухваћена сад у прељуби; а Мојсије наш у закону заиоведи, да такове камењсм убијамо; а ти шта велиш? Христос сагнув се писаше нрстом цо земљи и не гледајући их; а кад га једнако питаху, исправи се и рече им; који је међу вама без греха, нека најпре баци камен на њу. Па се опет саже доле и писаше по земљи. А кад они то чуше, и покарани будући од своје савести излажахуједан за другим почевши од старешина до последњих . . . А кад се Исус исправи и невидевши ни једнога до саму жену, рече јој : жено! где су они, што те тужаху? Ни један те не осуди? А она рече: ни један Господе! А Исус јој рече: ни ја те не осуђујем, иди, и одселе више не греши." (Јов., 8., 2 — 11.) Е па сад, драги читаоче, суди и осуди покојника; узми камен ирекора и осуде, и баци се њиме на име и спомен пок. Петра Петровића. Но, — што стојиш ? што оклеваш ? — Шта велиш? Човок си, — грешан си? Па кад си човек, кад си грешан и ти, а ти немој грешну човеку судити. Да, немој судпти. Остави г с8дк сВдТи с$дитн вскмх правЈдии)," А баш и кад би хтео судити и осуђивати пок. Петра Петровића, не би ли ти по сред твога суда грмнуо „апостолх Уазикижх": „Тм кто еси с8даи чужде/и8 равВ"; Да, читаоче драги, не суди туђем слузи! Та пок. поп-Петар „скос/и8 Г дјки стоитх или па= д<нтх." И — „станетх же," јер „/иокочастнка" је „киадмка", и „цндрх и ж /Ттнк Гдк" а „сниенх ко естк Бгх п»стакити его." Та кад је Христос помиловао жену у прељуби ухваћену, зар да не помилује и пок. Петра Петровића, који је не само греха, него и врлииа имао ? Па за то, читаоче драги, пожели и реци са мном заједно мом земљаку и сељаку: Вечна ти памет — оче Петре! Слава ти и част одлични свештениче, примерни званичниче, марљиви трудбениче на књизи прквеној! Што с' згрешио, Бог ти опростио; За врлине, — дивно нагрддио: Рајском слашћу и вечном радошћу ! Тараш, 1898. Југ Станикиб-Санадац

Поучна изјава. У прорачунском Финанцијалном одбору угарском, ставио је посланик Фењеши питање и у ствари католичке автономије. Мгшистар ВлашиЛ одговорио је, и изјавио овако: „Конгрес за уређење автономије састао се, те је изаслао одбор од 27 лица, да изради организациони штатут, па гајеунутио, да се код комиетенгних Фактора инФормира и нужна дата прибере. А компетентни Фактори могу бити, наравно, само епископат и влада. Строго узевпш, влада је дужна, да се ио свом званичном ноложају изјасни, тек кад јој се поднесе автономни штатут. Али потто влада искрено жели, да се и католичка автономија оствари, те је вољна са свом готовошћу да ради у интересу успеха, то је она спремна, да одбор од 27-рице по мепи извести о становишту владином, а особито о оном садржају с којим се по назору владе мора автономија снабдети, да се доведе у склад интерес и цркве и државе. Природно је, да влада може иружити претходно оријентовање само о оним нормама, које би организациони штатут ноставио с обзиром на свезу између државе и цркве; а с обзиром на оне норме, које би одређивале о томе, какав би се утецај у унутарњем животу цркве нренустио католичком световном елементу на нрилике од световна значаја, ту Је иозват епископат, да даде иретходна оријентовања. Што се тиче облика, како да дође влода у дотицај са одбором 27-рице, морам изјавити, да ја тај облик само тако замишљам, да ја на молбу одбора 27-рице његовим одасланим повереницима, евентуално члановима одбора за редакцију штатута дадем темељна разјашњења; но ја, наравно, не могу нрисуствовати седницма одбора 27рице, јер тамо нема за мене места, а сигурно то ни одбор не жели. А од ближега објашњења о томе, које је становиште влада, у ногледу на одређење оквира и садрл:аја католичке автономије заузела, нека ме поштовани одбор за сада диспензује. Али је ииак моја дужност, да изјавим, да је влада још пре састанка конгреса своје становипЈте у обсежном меморандуму, што је одређен за сасвим пнтимну унотребу, саопштила кнезу примасу, и, као што сам ја инФормисан, био је кнез примас (Басари! тако добар, да са тим меморандумом унозна и епископат. Толико се ипак осећам обвезан, да изјавим пред