Српски сион

Стр. 856.

„СРПСКИ сион. и

Вр. 51

поштованим Финанцијалним одбором, да тај меморандум ставља нринцип, да се организациони штатут мора снабдети с таквим садржајем, који ће уставно вршење врховног патронатског права у његовој целости сачувати, те неће бити нужно, да се наши основни закони, а наиме они у погледу именовања нрелата, § 6. зак. чл. III. од 1848, и у погледу на верски школски и универзитетски фонд , § 7. зак. чл. III од 1848 и зак. чл. XXX од г. 1883, што се тиче средњих школа, — мењају. Не може бити сумње, да би измена ових закона извргла јавни живот Угарске тешким потресима, који политичком животу Угарске нису ни најмање нужни. А сигурно је, да се и без промене тих закона може створити католичка автономија са садржајем, који је кадар да се одржи, па би она могла уметути се у низ наших инштитуција, а да се ове не руше. Са радошћу сам опашо, да саветовање, по коме би се католичка автономија могла извести у оквиру ностојећих закона, деле и меродавни људи различите партајске боје, те се могу надати, да ће, нри узајамном иредусретању, испасти нам овом приликом за руком, да решимо ово велеважно тугаљиво иитање, које захтева сасвију страна, присебитост и умереност." Назвали смо ову изјаву поучном; поучном — и за вас Србе, с обзиром на организадионо уређење наше автономије. У чему је све та поучност, о том ћемо накнадно казати у засебном чланку. За са.да истичемо то, да и ова изјава доказује, да је наш Саборски Одбор сасвим коректно, мудро и родољубиво поступао, кад је својим предходним сноразумевањем са државном влашћу и Јерархијом израђивао свој предлог за Устав, ког је поднео Петровданском Сабору. Он је, дакле, прешао процедуру, коју министар прегторучује католицима, односно конгреском њиховом одбору 27-рице, и коју је овај и усвојио. Иостунак Саборског Одбора гледе те процедуре био је код нас, у своје време, осуђиван, али је тај поступак нашег Саборског Одбора, из добро иромишљених и схваћених интереса наше автономије чпњен, увек имао на својој страни разлог, који ће после изјаве г. министра бити сасвим јасан сад и онима, који га до сад, међу нама, не хтедоше иризнати. Преноручујемо горе саопштену изјаву највећој пажњи наших читалаца п нашег јавног

мњења, Не треба је олако прелазши, а још мање чинити је се невешт, јер многоме многе научити може.

ЛИСТАК.

Б Е Л Е Ш П. (Школски Савет) држао је своје седнпце прошлог уторнпка под председнпштвои Љегове Светости, преузвигаеног господина патрпјаха Геојкцја. Присутни су били внреч. г. иротопрезвитер Јован Борота и г.г. Др. Михаило Полит : Стеван ЛазиИ, Теофил ДимиЛ , те заменик главног школског референта г. Никола 7.1. ВукичевиЛ. (Саборски одбор) држи од прошлог четвртка своје седнице под председнпштвом Његове Светости, преузвишеног господина патријарха Георгија. Присутни су: високопреосв. г. епископ Пакрачки Мирон, цреузв. г. Данило Станковић, впреч. г.г. архимандрит Иларион Гуварац, и протонрезвитер Ђорђе ВлаховиЛ, те г.г. Миша ил. ГогулиЛ, Др. Никола Максимови%, Др. Теодор НедељковиЛ. (Питаае интеркон$есионалних одношаја) у краљевинама Хрватској и Славонији као да се ближи своме решењу. Извештени смо из Загреба у тој ствари о овоме : „Прп расправи прорачуна за богоштовје и наставу у прорачунском одбору сабора краљевина Хрватске и Славоиије, повео је у прошлу среду, 11. (23.) о. м. у име Срба застуиника на том, сабору, народни заступник др. Т. НедељковиИ реч: о уређењу интерконфесијоналних одношаја у Хрватској и Славонији, нагласивши, да је уређење тих одношаја од веоме велике важности за здрав развптак друштвених одношаја у народу Хрватске и Славонпје. У животу често бива да сљедбеници једне вероисновести прелазе у другу, да се склапају женидбе између припадника разних вероисповесги, одакле се рађају деца, која се имају и верски васпитати; сви ти послови као и други послови, који носе на себи верско обележје, нису код нас уређени законом, пего се обављају начином, који изазива раздраженост и огорченост, не само пзмеђу дотичних странака, него и у ширпм круговима народа. У Угарској су ти одношаји уређени били већ 1868. г. зак. чл. 48 и 53. Мора се признати, да је Угарска увек либерално постуиала при уређењу тих одношаја, и пнтересовани наши кругови држе, да би те одношаје ваљало и код нас уредитп бар онако, како је то Угарска учинила већ 1868. год. зак. чл. 48 и 53. Поводом покушаваног верског конвертирања у