Српски сион
Бр. Б2
„ОРПСКИ
сион в .
стире. Ти црорачуни подвргиути су подробном пспитивању, те је многи нрорачун у иотребама редуциран, особито код оних маиастира, којп су се задужили. —- Први књиговођа поднео је рачун професо ра Новосадске Гимназпје радп иопуне накнаде њнхових плата. Овај рачун је ректифидиран, те патронату враћен. —Према томе, што се сваком годином, услед прираста миогих фундација, посао код унраве фондова у огромном саразмеру умножава, те је потреба умножења чиновиика све већа, тако, да ови у старим просторијама већ немају места, то је закључено, кад се већ не може за сада зидати ново веће здање, где би била сва звања п простор за саборску дворану, — да се на старом здању подигне јога један спрат, где бп се звања могла сместпти и ако је могуће и скромна дворана за Сабор начпнила. У том погледу дато је упутство, да се заиште мњење и план од стручњака. (Књижевни одбор „Матице Српске") држао је 16. (28.) дедембра о. г. своју редовну седницу под иредседништвом А. Хаџића, председмика друштвеног. Од многнх предмета. који су у тој седниЦп раснрављенп, споменућемо неке важнпје. Председнпк чинећи номен нреиинулом члану књпжевног одељења Максиму ЈГудајићу, једном од најстаријих књижевнпка српских пз старпх добрих времена, нредлаже, да се упише у записник туга за губитком тог члана старинара, и да се позове књижевно одељење, да одредп кога од својих чланова, који ће говорити у спомен тог свог члана. Предлог се прима н чланови књпжевног одбора устајањем са својпх места одају почаст спомену покојног члана. — Узет је на знање извештај одбора за издавање „Књига за народ" из задужбине Петра Коњевића о раду му. — На расписане иаграде за драме стигла су ова позорпшна дела: 1. „По командп". ПГаљпва пгра у 3 чина, с песмама, од непознатог писда, с мотом: „Кпждо од дјел својих или посгиднтсја или прославитјса". — 2. Симонида сриска краљида". Драма у 5 чинова, од ненознатог пнсда смотом: ^Бег МеЈбиег 181 еп)8еШ<г. \Ућ- всћаПеп шсМ дтав шг \уо11еп, вопЛега \уа§ дућ' коппеп, ако тпбзеп—тиввеп, \уеП \\аг ев кбппеп. Напв Нор&г". Умолпће се члаиовп Јовап Грчић и Радивој Врховад, да у своје време иоднесу своје мшпљење о споменутим делима. — Издан је одбору за „Књиге за народ" рукоппс Душана Таурића с натписом: „Горштак" или „Планински дух у Индпји", који је по А. Ортмеду прерадио. — По препоруцп секретара примљен је за „Летопис" чланак Драгутина Ј. Илијћа „Сеоба Србаља", сликаПаје Јовановића. — Ио нрепоруцн секретаревој примљена је
за „Летопис" приповетка „Приморска обличја: „Пијеро и Дзонза" од С. Матавуља. Умолиће сс члан др. Лаза Костић да оцени превод Шекспирове драме „Коријолана", коју је с енглеског превео Антои Креспп. — Умолиће се члан Милутин Јакшпћ, да оценп списе Душана 0. Поповића Момпра: I. ДобојДобор ; П. Бјелопоље-Билиноиоље; Ш. Јањ-ЈањаЈањићи; IV. Врандук Брандук. Списи су историјски, етнографски, а тичу се Босне и Босанаца у старо доба. — По препоруци секретаровој прпмљени су за „Летопис" ови саставци: 1. „Моје симпатлје", од Марка Цара, одена дра Каменка Суботића. 2. „Најновије слике П. Јовановића" од 1Г. Лагарића. — По мишљењу члана М. Јакшића пришљена је оцена Ст. Станојевића на дело: „Историја Срба° по домаћим и страним пзворнма и иисцима израдио Милан. С. Убавкпћ. — Узет је на знање пзвештај секретарев, да је Змај-Јован Јовановић нре оцене узео натраг своје иесме: „Снохватице Змајовпне". Свеска III. — Узет је на знање доиис Његове Светости Патријарха српског, Георгија БЈШнковиИа, да је упражњену стипендију из задужбине пок. Нестора Дпмитрпјевића у износу од 150 фор. иодарпо на другом месту предложеном Василију Царпћевићу, учеиику V. гпмн. разреда у Карловцима. — Његова Светост Патријарх сриски извештава на допис овога друштва, да су оправке гроба и надгробаог споменпка народног добротвора пок. Нестора Димнтријевића у В. Бечкереку коначно извршене, достојно поменутог народног добротвора. — Неки од осталих предмета били су административне природе, а некп тпцали су се нитомаца оних стипендијских задужбина, које стоје под управом Матичином. (1 Петар Груји& и Милица ГрујиИ, ро^ена Милошеви&) 2 т Д итељи високоиреосвештенога господина Михаила ГрујиЛа, Еппскопа Горњо-Карловачкога, премпиули су у размаку од једнога дана у Петрињи. Покојница је изданула 13. (25.), а покојнпк 14. (26.) децембра. Покојпик је учитељевао пуне 42 годпне у Горњој Крајини у мјестима Млиноги, Бовпћу, Краљевчанима, Иетрињи, Двору п Мајуру, а последње даие жпвота нровео је умнровљен у Петрнњн. Био је узор савесна учитеља и родптеља, и ужнвао свуда опште поштовање. Уз велпко саучешће корпорација и грађаиства сахрањено је обоје у светоииколајевском гробљу Петрињском. Ожалошћеном благодарном срцу и нлеменптој спновској души Љегова Високопреосвештанства нека је мелем и опо лшво саучешће, којпм Љегова пространа и Њему тако одана Дијецеза, заједно са свпма мно-