Српски сион

С тр. 862.

„ОРПСКИ СИОН."

ВР. 52.

благодет на све стране, где се појаве, задовољавати ближње своје, и чинити их потпуно сретнима и честитима; а они, који оскудан век векују,, на којима нема спољашње сјајности и изобиља, да нису кадри ни сами себе, ради запоставл>еног удеса свог, утешити и задовољити, а камо ли подизати срећу својих сатрудника на земљи. Пстина је, да су они, којима је Бог дао голема спољашња добра, велику власт и обилато богатство, највише кадри оснивати благостање, олакшавати напредак умни, наравствени и материјални, свога рода и осталог човештка; да им је могуће оставити лепо име по свршетку благотворне улоге, која им је за бића земаљског у део пала, које ће им лепо име многозрачно трептити у идућим вековима тим више, што дуже трајали буду плодови насађених од њих врлина. Последице богоблагословене радње бацају јаку светлост на узвншеног раденика, и кадре су прекрити гдекоју ману, што је у животу за њих прионула била. Али то не бива свакада тако. Многи високи и силни, којима је у руци власт и сакупљено силно благо, који могу засејати њиву среће, благостања и напретка, гладног, болног, неодевеног и необразованог, немају свести свога задатка, своје свете дужности; они су сами себи кумир, који је средиште њихових мисли и њиховог старања; нужда и невоља других није кадра ганути срце њихово, горчина суза несретне душе није им кадра разнежити душу ; они не мисле на могући нагли преврат судбе човечје и дан, кад се и они могу обзирати за руком добротворном; а добар и похвалан гдас, код савременика, дично име код потомства, чини им се празна реч без икакве вредности и значаја. На утеху човештва признаћемо радо, да је било и да ће бити свагда такових, што годе уму и срцу људи, и воде срећи њиховој. Но такова тежња, такови рад није ограничен искључиво на оне, у којих је власт, господство и богатство. Бог је улио племените мисли и тежње и у срца оних, који често залажу снагу своју у борби са иотребама живота и губе дане своје у тим напорима и бригама. Дивота душе њихове поводи их, да налазе залишних тренутака и за напор и бриге у корист других, којих умна и морална снага није дорасла замашном подузетку од благотворних плодова и високе цене. Величајну слику за свагдашње подражавање представљају народима хришћанским живот и дела Христа Спаситеља, Који је у дане понижења Свога на земљи благодетна дела вршио. Зраци Божанства Његова били су заклоњени и прекривени, и само кад и кад затрептили су у Његовом незнатном, худом и оскудном појаву; као муње из тавног облака. И у том пониженом и презреном стању донео нам је и насадио највећу просвету, која је овај свет препородила, а донео је за нас и највећу жртву, коју човек дати може : пречисту крв Своју у горкој муци на крсту. — Тим тешким путем ходили су и Апостоли Христови. Они су расађавали биљку свете вере по свима крајевима познатога света, поред највеће опасности за живот и безбедност своју; и њихово стање било је худо и чемерно, али је живи и непрекидни пожртвовни рад њихов донео благословен и стоструки плод. И предузимачи труда њиховог наиредовали су у светој радњи својој уз патњу, ширили су просвету хришћанску у прогонство, појали су славу имена Божјег кријући се по тамној ноћи и по пећинама, али је света вера ипак корена дубоко хватала. Њиховом је заслугом црква Христова нропојала, и тек носле векова мучног рада ирехватила је утруђене раденике рука,