Српски сион

Бр. 52.

В СРПСКИ СИОН."

отр. 863.

која влада покрајинама земље, да могоше одахнути и утешно и весело обазрети се, на насађени виноград Божји. Тко не живи у сретном положају, да може по вољи располагати добивеном власти и обилним иметком, тога окружавају многобројне препоне, прече му изведеље племенитих намера, које је засновао једино из љубави к' човештву, без обзира на своје удесно биће на овоме свету. Нема сумње, да је тешко одважити се на таково големо дело човеку, који се има морити за потребе своје и својих рођених; — нема сумње, да је мало њих, који с чистим човекољубивим побудама раде умно и телесно за општу човечју корист. Али такови врли пријатељи и добротвори човештва зато и задобивају љубав и поштовање, и живу бескрајно у спомену света, а уз то их за труде и напоре наплаћује савест утехом, радости и задовољством, наплатом сталнијом и вечитијом, него што је пролазно благо земаљско, које бежи часком у друге руке, и које по речима Спаситељевим, једе рђа н тати поткопавају и краду. Велеуман човек са знањем, које се односи на Бога и што је Божје, и окићен озбиљним и корисним наукама напредујућег човештва, може, ако је и у скромном положају, многу корист донети другима, који нису одарени јаким виделом умним, ако не закопа у земљу богодаци талант, него га држи свету на видику, па нуди и узајима свакој жељној и оскудној 1 души. Умно благо може небројене множине људи задовољити, нити се даје као злато и сребро истрошити. Њим се служе и користују појединци и народи, па опет остаје и потомству чнтаво и неокрњено. Сјајан ум и чисто срце човеково, ма како скроман и низак ступањ у реду људи он заузима, у стању је много пута више добра учинити, него они, у којих је господство и богатство; јер добри савети и поука угледна човека тим су крепчији и сталнијега дјејства, што не излази од нриморавања, које веома често производи притворство у извршавању више наредбе и трају донде, док се око моћног надзора не успава и не промене предмет пажње своје. — А ум и срце човека, који животом н понашањем својим назоре и излив мисли властитим потврђује, свакад ће лако наћи одзива код људи, у којих је душа склона на добро, и само не знаду наћи иута и начина, којима ће се примаћи бољој срећи и напретку. — Деца требају учитеља за развитак умних сила и за питомост срца, али и већина одраслих осећа потребу других, који их могу научити, шта им ваља чинити, да изврше дужности према Богу, роду и народу свом и држави у којој живе, те дужности према себи и осталом човенттву; како ће им племе и народ бити напреднији и задовољнији, како ће их живот под небом веселити, и како ће мирном душом и поуздањем корачати у други очекивани свет. Поред користи, коју такав угледан човек умном снагом, одважном вољом и марљивом радњом сам доноси, може у великој мери бити од помоћи другима, и утецајем на оне, којима је Бог дао спољашња средства, али која код њих леже неплодна. Он ће њима моћи осладити навику добротворства, окренути мисли њихове на потребе других људи, на потребе за одржање живота и здравља, а и на потребе за образовање ума и срца, чиме се одликује човек од свега, птто на земљи има живота и осећања. Богољубазни! — Кад нас је Бог до овог дана живе одржао и дао нам времена, да се обазремо на нрошлост, да своје мане упознамо, да о њима размишља-