Српски сион

Вр.52.

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 865

' Крст, узишао на Голготу и на њој мучен и раснет исиустио душу. И ради њих је васкрсао, вазпесао се на небо, и сео с десне стране Оцу Своме. И ради њих ће доћи да суди живим и мртвим. И ради њмх је оставио науку Своју — да љубимо ближње своје као саме себе И ради њих је осповао Цркву Своју са њезином сврхом божанском. И ради њих сија Сунце правде, љубави и милости Божје. Зато се и они данас радују и певају песму Божићње радости — Рождјстко ткое Х()'(сте Воже нлшх. Сетимо се зато и њих. Певају и они, као и сви други, који пису јадом огтасани, ни сиротињом сломивени. Али је ииак њихова несма друкча, радост њихова другог израза. Та несма није гласна, опа можда и ие допире до изиемогла грла. Она се шапутом диже небу, правце — из очајне душе и сломљена срца. Радост њихова се не разлеже, него се тијо разлева, помешана с уздисајем, на крили лепих пада у милост Божју, по тајанствеиим каналима душа њихових. Така је песма тешке сиротиње у Божићњој радости; сиротиње и наше. Она нам и излази пред очи, са свом њезином тугом и јадом. Ње се баш данас сећамо, јер је у Божићњој радости срце најмилостивије. — свију вас, нравославни Срби, који ово ушчитате — и сиротиње се своје сетите. А треба да је се сетите, јер Божићња радост и милосши чини. А велик је данас број оних, који милости требају. Велик је број сиротиње имеђунама Србима; тешка и љута, голема је иевоља њезина. Ко ножеви у срне, дониру нам до ушију гласи са толиких страна овомитронолијског Српства, о јаду и невољи, на и самој глади, којом сиротиња кидише на многе домове наше браће по Срему, Бачкој, Банагу, Горњој Крајини и Славонији. На шиепичио брашно и ие номишља; ретко се њиме и заранила Ал' ју је и кукуружње изневерило, јечменица обманула, а с но неког краја, који корењем глад утољује, чује се лелек: „да имамо доста и корјена, добро би било". 0 сиротињо, иеодевена, неогрејапа, па још и глађу изморена — сиротињо тешка,

нигде те не било! Али кад те бива, да л' за тебе и иомоћи има?! Одговорите на то ви, који помоћи можете. Нисте једни, много вас је, а да сиротињи љутој на разне начине помогнете, и ти Србине, и ти Српкињо милостивог и доброга срца. Ево иас вама, баш на данашњи дан. Ево нас склоиљеиих руку, нригнутих колена, нлачних очију, очајног хришћанског, нравославног, срнског и братског вапаја: помозите певољи браће своје — помог'о вам Бог! Велика је невоља њихова, али има нас и без иевоље; убијствена и самртна је глад њихова, а има нас и преситих ; многе су сузе њихове, али по једну сваки од нас да им утаремо, који суза тих иемамо, — барем их сузе неће угуптити. Не ћемо вам набрајати начипе ни иоказивати иутеве ; којима то можемо учинити. Милостиво срце, хришћаиска душа, српска и братска љубав ће наћи брзо и начина и нута. Сваки у свом месту има сиротиње љуте — данас јој још номоћи може. А коме је Бог дао и випхе, нек се обазре и по даље и иа шире. нека милошћу и добрим срцем својим допре, да иа сваком крају ОСуШИ 110 КОЈу Сузу. Ето згоде, да угодимо Богу, а браћи својој покажемо, е без браће нису. Ето згоде — пе било је никад такве — да докажемо, е српски и хришћански умемо и говорити и творити. Сиротчњо српска не малакши! Чувај душу и образ и у сиротињи својој. Уздај се у Бога и у браћу своју — која срца и душе имају; а ти ниси без такве браће. Не очајавај : и теби се Христос роди! Богаштиио српска, велика и мала, браћо Срби, који можете и другоме нешто дати — дајте брзо, сетити се сиротиње српске у Божићљој радости. Сиротин.а је тешка, ал' ју је лакше сносити крај добрих срдаца и љубави братске. Сваки дарак ваш сузу ће убрисати, а вашој души миља дати. Свака номоћ, коју данас учините — умножиће радост вашу, срећу вашу, приближиће вас Богу. И ви ћете у блаженству душе своје, у миру савести своје, а с поносом испу-