Српски сион

Отр. 14.

„српски сион."

Бр. 1

светују; али међу тим како се све наше јавне ствари одлажу до иролећа, а и у ни једном подузећу нема збора ни одговора, то судим, да би одбор архидпјец. свештенства требало прихватити овај предлог, јер сам уверен да на противност код свештенства не може наићи.*) Углед свештенства, његов положај и околности захтевају, да се латимо што нре озбиљна рада, а будемо ли пропуштали једну прилику за другом и дангубили, онда кривимо на нрвом месту нас саме. Рекох ово неколико речи не би лн ствар пожурио, а устреба ли и више ћемо. Чепин. Јован Магарашеви&. * Преддог је сасвим умеетан, али је преран. Треба га изнеги у своје креме, а то ће бит ,т , кад оснивање жељеног свештиничког конвикта буде — свршена ствар. У погледу захтеваног обавештаја, па чему је данас та ствар, позван је дотични одбор да га даде. Ур.

ЛИСТАК.

б е л е ш е е. (На нову годину) поклоншне се настојатељп фрушкогорских манастира Његовој Светости иатријарху, преузвишеном господину Георгију ВранковиИу , и поздравише Му нову годпну. На челу настојатеља био је впреч. г. Гргетешки архнмандрит Иларпон Руварац. Љегова Светост је благопзволела у очп п на сами дан нове године милостиво ирнмити честитке и поклонства местног свештенства, нрофесорских збора, граћанства, автономног чпновнигатва, учитеља и другпх корпорација. (Избор пароха). За пароха у Шиду изабран је досадањи парох у Оросламошу јереј Миливој МилошевиМ. а за спстемизованог парохијског помоћнпка у истом месту, досацањи адшгаистратор тамошње парохије јереј Жарко ЋукиИ. За пароха у Ирпгу при св. Теодоровској црквп, изабран је досадањп протонрезвитератски помоћник у Митровици, јереј Глигорије А. НиколиЛ. (Сарајевска конзиоторија) расписала је овај стечај: Број 3052./Реф. IV. бр. 836. На основу завегатаја блаженопочивгаег дабро-босанског митрополита п народног добротвора Ђорђа Николајевића, у тестаменту од 26. новембра 1895. год. тачка VII., која гласи: „Одређујем 500 фор. (пет стотина фор.) а. вр. као награду, коју ће коисисторија моја сачувати п у своје време исплатитп писцу моје биографије, кад исти писац поднесе коисисторији радп увјерења штампану књпгу мојег животописа." (Видп

лист „Б.-Х. Источник" од 1896. год. свеека за јулп и август) — ова АЕ М. консисторпја расписује стечај, да се у року од годпне дана рачунајућп од 1. јануара 1898. год. написана и штампана биографија блаженопочивгаег митрополита Ђорђа Николајевића овој консиеторпјн па увид и исплату награде, — прппошље. Из консисторијалне сједнице 27. повембра 1897. АЕ и Митрополит Дабро-босански Николај. (Свето Православље) стиче већ за своју узвишену сврху поборнпка н ван својих кругова. Тако је овпх дана Амерпканкпња мис Хапцуг довршила свој превод читавог православног богослужења па матерњп језик. Упознавши се са св. Православљем заволела га је и иохптала, да и свој народ упозна са узвигаеном науком и величанствешш обредима његовим. Не треба ни сумњати да ће нагае богослужење на енглеском језику бити од великог утецаја на англпканско-епискоиалиу цркву, која у последње време много иде за тим, да се гато јаче приближи Православљу. (Руоки унијати у Бразилији), којих имаде тамо до 30.000, захваћени, тако рећп, словенско-православним покретом у Амерпци, нду за тим, да се врате у Православље. Римокатоличка јерархија под вођством кардинала Ледоховског, Пољака, уиела се из петинпх жила, да одвратп Русине од њихове намере, алп овп неће да чују нп за рпмокатолицпзам, нптн примају нољачке ксендзе. Можемо се надати, да ћемо наскоро и из Бразилије добпти најрадосније вести о успеху Православља. Дај Боже! (Старокатолички про#есор Мишо) дотакао се у својим ппсмнма о Старокатолицизму и покрета американских Пољака. Ево гата. он мисли о томе покрету: „Поводом тога догађаја две се мисли саме собом натурују. Прво, откуда Пољацпма дође га мисао, да створе себи нацијоналну автономну цркву на основу Утрехтске старокатоличке конвенције, и друго — какове резултате може имати такзва црква? Уопће Иољацп су ватренп ултрамонтани, те се човек мора чудитп. да се васпитанп у ултрамонганству и језујитизму, усуђују кидатн са својом нрогалогаћу и еманциповати се од Рима. Г. Козловски нам је то разјаснио. По његовим речима просвећени Пољаци већ увнђају,' да ултрамонтанизам и језујитизам створигае несрећу њихове домовине и развише код њих дух разједиљења и партајичиостп. Кидајући с Рпмом оип остају католици, оин хоће да сачувају своје католпчке традиције у смислу старе католичке цркве. А треба узети на ум, да се у Аиерици налази око два мп-