Српски сион

(Ј тр . 30.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 2.

љегова верозаконског прелаза. — Одбијена је црквена опгатнна у Г. Товарнпку са жолбож, да јој се за админнстратора парохнје додели умировљени парох јереј Н. К. — Донесена је одлука на тужбу Ж. К. из Бешенова против тамошњег пароха Г. В. — Потврђен је избор Григорија А. Ннколића за пароха у Пригу а администрација парохије у Краљевцима поверена је 0. Корнелију Будићу из М. Ремете. — Одбијен је уток 0. Г. Т. пз 3., и исти позван, да оригиналним исправажа докаже свој прелаз из евангелпчке у православну веру. Спроведена је Саборскож Одбору молба Д. П. адмпнистратора нарохпје у Визићу ради подељења приномоћи из јерарх. фонда. — Позвана је цркв. општина у Кузмину на изјасњење у предмету притужбе Ђ. Р. због цркв. стола. — Узет је на знање извештај протојереја В. К. о уведењу јереја Дана Мишпћа за пароха при св. успенској црквп у у Иригу и о уведењу братства жанастира Раванпце у аджинистрацију парохије Врдничке. — Узето је на знање, оправдање јереја Д. М. из М. у погледу кр. кот. области у Хакову изданог родословља задруге Марковић. — Пзјаснење јереја П. Б. пароха у К. гледе уплаћеног дуга цркв. општпни у К. уступљено је архид. администр. одбору на надлежно званичење. — Потврђен је пзбор јереја Мнлпвоја Мплошевића Орослажошког пароха — за пароха II. разреда п јереја Жарка Ђукпћа за систем. парох. помоћцика V. разреда у Шиду. — Нпје одобрен закључак цркв. скупштпне у Прхову у преджету разделења цркв. столова, те је иста позвана, да се у овож погледу пжа држати нормативе по конзиеторији утврђене — Ужољен је кр. котарски суд у Митровици радп преслушања некојих сведока у дисцишшнарној парннци јереја П. Н. из Ш. (Патронат монашке вдколе у манастиру Хопову) држао је у Карловцима 2. (14.) јануара 1898. своју редовну седницу под председништвом Његове Светости преузвишеног Господина Патријарха српског Георгија БратсовиЛа, а у присуству чланова патроната: Иларијона Руварца архижандрпта гргетешког, Платона Телечког архимандрита крушедолског, Анатолпја Јанковића архимандрита ковпљског п Митрофаиа Павловића игумана шишатовачког; на даље управптеља монашке школе Митрофана Шевића архимандрита хоповског и јеромонаха Арсенија Поштића, наставника монашке школе као перовође. Пошто је прочитан п оверовљен записник седнице иатронатске од 13. (25.) септембра 1897., узет је на повољио знање извештај Његове Светости врху прихода жонашке школе за вреже од 1. јануара 1893.

до 31. децембра 1897. — Молба управе манастира Лепавпие за примање у монашку школу пскушеппка јој Душана Савпћа узеће се у обзир ири избору питомаца за 1898—99. шк. годину. — Уважена је молба Григорија Милојевића из Јарка, који је свршио две године краљ. зем. ратарнице у Пожези, да примљен буде за пптомаца монашке школе. — Решено је, да се издаду архидпјецезалном ревизору на преглед рачуни управе жонашке школе за годнну 1897. — Установљен је прорачун управе монашке школе за 1898. год. — Решени су још неки преджетп од мање важности. (Парастоо владичинијем родитељима.) Из Мариндола нам пишу: „Српска иравославна црквена општпна у Мариндолу приредила је свечани параетос у неђељу 28. децембра 1897. године пок. Петру п Милици Грујић, скоро преминулијем родптељима Његова. Впсокопреосвештенства, Господина Епископа Михаила ГрујиЛа. Ту љубав хришћанску учинила је општина из дубоке захвалностп према некадањем своже аджинистратору ' парохије, и из особитог пијетета прежа садашњем своме црквеном поглавици. Кољиво за тај парастос спрежила је жилостива гђа Анка Узелац." (Становиште угарске владе) у питању римокатоличке автономије взложено је у межорандуму,. што га је иста влада разаслала члановима рпмокатоличког конгреса. Меморандуж је опшпраи и дели се на три одсека. У првож се говори о автоножијском покрету, у другож је критоковање елабората од 1870. године, а у трећем се говори о задаћи и делокругу автономије, те излаже становпште владино прежа истој. По „Ма§уаг А11ат"-у: „Влада полази с гледишта, да у питању вршења патронатских права уирава принадлежи апостолском краљу п у законож оквиру, одговорној владп државној, а напротив автономији да нрипада суделовање. „Ово суделовање може се посредством автономних органа вршити: 1. при особинм именовањима у форми консултативна вотума; 2. код верског и наставног фонда у вршењу контроле и у погледу утврђења годишњег прорачуна и његове унотребе; 3. у надзору црквеног пметка за случај ваканцпје; 4. у контроли рижокатоличког карактера краљ. наставнпх завода. „Мимо овога састоје се права и главна задаћа автоножије у раду око унапређења црквена живота у њој додељеиож делокругу. „Еипскопат је у духу црквених закона позван, да одредп, у колико се делокруг автономије делеги-