Српски сион

Б рој ЈЗ . „СРПС Е особа, као вдасник, примила на себе обвезу плаћања еквивалента или је услед расположења надлежне јој власти дужна овај терет, сносити, тада платежна обвезност у првом реду терети власника односно правну особу; ако се пак у личности уживаоца промена догоди, то је нови уживаоц за евентуално неподмирени еквивалент претходника му само у толико одговоран, у колико еквиваленат овај није од 2 године етарији заостатак. У Сент-Андреји, 29. декембра 1897. (10. јануара 1898.) Лукијан Богдановић архииандрит беочински, администратор епископије будимске. НЕЗВАНИЧНИ ДЕО, НИКАНОР ПО БОЖЈОЈ МИЛОСТИ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ТЕМИШВАРСКИ, ВЕЛИКО-ВЕЧКЕРЕЧКИ, ВЕЛИКО-КИКИНДСКИ И АРАДСКИ. Свему пречасном свештенству и васколиком богочастивом народу Епархије наше благодат, милост и мир Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа, а од нас Архијерејски поздрав и благослов! „Цлрствв твве Хр!ст! Коже, цдрств« С8'к^г к-ккшвх" . . . . Таквим отиочетком славопојне божићље стихире, слави црква наша вечно царство Цара васијонског, велича њоме тајанствено, спасоносно рођење Христа Бог л а нашег, и преузноси светлост од светлости, која је сјајем просвете обасјала васколику државу Божју. Па и треба тако да запоје света црква наша, јер је та светлоет разбила и разгонила таму незнања и непојимања, осветлила умове, озарила душе и загрејала срца људска на светом огњу вере, љубави и наде хришћанске. На тој еветлости, на том сунцу правде, иораскидани су и у млево сатрвени сињег ропства ланци, и узнесено је достојанство човеково на ону висину, коју му је наменила вечна милост, досудила — вечна правда Божја. Са те висине вечне Божје правде, заори се најмоћнији и најутешнији глас широм цела света; нема више робља, иема потрвених невољника, сви сте браћа, сви синови једног Оца, ксји је на небесима.

СИОН." С тр. зђ.

Хрисшос се роди! Родио се Спас, родило се ново сунце нове благодати — иа данашњи дан! Сва блага, којима емо обасути, све чиме се тешимо, храбримо и чиме се узвисујемо, све нам је то донео и даровао Божић. Па нрослави, мила духовна паство моја, тај светли и значајни празник — и у цркви и на дому — таким усхићењем и срца и душе, да се и земља понесе и небо зарадује, како Србии слави и ирославља дан рођења Спаситеља света. А и шта би нам у доста брижном и теретном животу и разведрило душу, да нам није наших светковина, да нам није наших благих дана, када се откидамо од брига и терета својих, и иосвећујемо даие и часове песми и молитви у цркви нашој, весељу духовном и весељу народном но домовима својим. Јест, у цркви нашој прослављамо ми и најпобожније и најдостојније велике нразнике и угодпике Божје, по домовима својим загревамо се и одушевљавамо се ми и најлепше и најслађе — одабраним, свечаним обичајима нашим. Па снажите вазда душу н^слеђепом иобожношћу, пригрлите лепе и јединствепе народне обичаје наше. Зауставите иогледе и данас на видљивим знамељима Божића нашег, па у разастртој божићњој слами угледајте скромну колевку на земљн рођеног Цара небеснога, а у зажеженом кандилу домаћем ону светлу звезду што Му је небесним нитом прошила повојницу, и предочила ју пастирима и царевима персијским. Та два видљива знамења, то су нам два најзначајнија на и најречитија обележја великог и светлог Божића нашег. Па да ли чувамо ми сви и свугде ове божићње обичаје, и има ли ирага српског преко којег није унесена божићња слама, и имали дома нашег у којем није зажежено кандило о бадњем вечеру нашем? Ако има у нас и таквога дома, онда се то са гледишта светиље црквено-иародних обичаја наших само сажаљевати може„ А и какав је Божић ономе, који затвара и очи и срце пред самосвојним обичајима нашим, који заборавља на ове у