Српски сион

Стр. 36.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. б

живот уткане особине народа нашег. Почнимо само један но један стручак из венца народне нобожности кидати и одбацивати, почнимо вековима освештане народне обичаје заиостављати да не речем презирати, па ће се видити до послетка шга смо и чији смо. Сваки народ па и наш народ има својих урођених склоности, својих особина. Наш је народ вреле крви, жива духа, па према томе је и душе заноспе, срца чила. срца осетљива. Души нашој тесно је иа самој земљи овој, она тежи и узноси се праизвору своме; па зато и тражи цркву, тражи тај најсветији небесни храм што га је земља небу подигнула, да ту сагледа и да нађе православно сриско небо своје. Срну нашем и ледено је и пусто, ако се не сунча па светлости прослављене прошлости народне; па зато се оно и тоии од милине ] ад отвореном књигом историје своје, иад сјајним листовима јуначких нацодних песама својих, и обливено врелим осећајем и ноноса и миља, најсилније и најживље баје за славу нредака својих. Душом смо у цркви, срцем у народу своме. А одабрани и свечани народни обичаји, они су нам побожносним знамењима окићени домаћи олтари, верии и непроменљиви одејаји народних и црквено-обредних светиња наших. Они су душа душе наше, живот живота нашег. Све је то наше и све је то с нама срасло: и кандило и божићња слама, и свечарски и божићњи колач, и чесница и водица, и кадиоца и босиљак и воштаница и кољиво па и читуља, што нам чува спомен милих покојника. Све су то особине наше, и све се то у нас чувало, поштовало и неговало до данас, на тако ваља то да буде и од данас — док тиња и једно огњиште српско, док и једног Србина траје, . . . * Данашњи велики празник, празник највеће и најслађе радости духовне, затекао вас је у доста великој оскудици зрна шеничнога. Али вас је затекао и доста чиле и орпе, што и личи јаком и истрајном духу рода и парода нашег.

Па и неклоните духом! Тврда вера у Бога додаће вам снаге и крепости, да ћете прекужити и остати живи. Није ово ирвина да се народ борио са оскудицом ткквом, Пребацио је он тога више пута нреко своје главе, те иознао и осетио горчину црних тешких дана; нознао и осетио их, ал их је мушки и савладао, па ће савладати Божјом помоћу и данашњу оскудицу своју. Но и лоша година има по живот људски ноиеку оправдану па и поучну страиу, што нас она опомиње на смишљен и обазрив живот у годинама добрим и новољним. Нису наши стари тек у ветар рекли: „чувај беле новце за црне дане," јер да се у нас у бољим годинама више штедило а мање тропшло и на ствари, без којих се могло проћи и оистати, те да се можда освртало и на ону изреку која вели: „не купуј све што треба, већ без чега не можеш бити." не би нас ова година ни до вела до нроцена, до којег нас је довела. — Не живи се свугде доста мудро, доста промишљено, па млогог и без невоље, невоља снађе. И без зле године многи пролази зло, ако не размишља, ако добро не отвори очи шта и како ради. Нека нас Бог заклони од оскудпих година, али нека нас и умудри, да све што чинимо, чинимо с разбором, одмерено, промишљено; јер ко све и свашта иа лако узима, ко не уме или неће да номишља на немиле посљедице несмотреног и лакомисленог живота, томе је доста само и један појачи потрес, па да га растави од свега што је имао и што му је условљавало живот и опстанак његов. Пазите драга духовна депо моја, и » будним оком пратите све, што вам условљава у лошим годинама опстанак, а у добрим и новољним развитак и напредак имовног стања вашег И кад будете увек обазриво, мудро и живили и радили. те кад не буде ничега било што би сами себи имали да нребапујете, онда ће вам и дани живота бити милији и спокојнији, дани ведрији па и задовољнији. А сад нек вам је сретан и утешаи велики и светао празник Рождества Христова, сретно и напредно ново лето и свето Бо-