Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 4

сту и спасти дугау своју и получити обегатана благаја. И тако ва светиих молитвах пребиваагае преподобијем и правдоју бога хвале и славе с говенијем и с чистотоју и с послугаанијем иремногиим, јако и зрцало бист васем ту живугатиим братијам, сију мнимују жизан и славу и сласти васе земљније презрев и по васе дни мноземи труди друче тело своје, васегда сух хлеб јади, и того по малу и в меру воду пије, и вину жедаје, вина и масла по малу вкутнаје, по васе же часе дневније молегае се богу непрестано, ва недељније же ногати николиже очију својеју затвараагпе на сан, до њелиже дан озарааше се. И инеми мноземи различними труди расиинааше тело своје, подобе се владице својему Христу, распаншому се за вас мир, желанијем јего раждег се вигањиих предзре." А кад отац посла новаца на потребу и њему и да дели црквама и убогим: — „он богом оплчени слуга служаагае светиим, босема ногама ходе непрестано по пустињах и по нештерах и по пропастех земљиих и васе преподобније и праведније муже в пустињах трпегате Христа ради васе присегатаје, и васе хране и одеваје, васе снабде и васакиим довољ принесе, јако слнце васе гори и брда осијаваје." Тако Сава овај „небески човек и земаљски анђео" подвизавајући се „добри образ иоложи својему отачаству" те се „от тоље искра божија важеже ва срцих правоверниих ва отачаствје јего"; шта више он који је, како се ноје у Србљаку. најпре „Оца сушчаго иа небесјех возљубив земнаго" оставио, ,,јуности цвјет гладом увјадив, воздержанијем уди умертвив, пошченијем тјела отвергл сја јест, бдјенијем и молитвами возмогаја" родитеља по телу сам је по том духом родио. — ,,ти родгааго тја плотију духом породил јеси" како га апостроФира канон му песнички казујући да је на његов позив отац му се покалуђерио.

0 назаренима и њиховом учењу. Пише Југ Станикић парох. (Наотавак.) Престанак и поновни почетаЕ-: праве вере никад се ни одредити не може; јер није ни

било пресшаџка, ше није могло биши ни чоновног почешка. Права вера започела је један пут, Исусом Христом, те је трајала траје п трајаће „до сконч<ппа кФка," јер је Христос Спаситељ обећао, да ће бити са црквом својом, која чува и учи праву веру, „к» кга дни д# скончанУл к*кка." Да права вера никад нрестала, а ни престати могла није, о томе се можемо и уверити. Да је праве вере на земљи било за живота Христова — то је ван сваке сумње, Да је праве вере било и у време св. апостола ни тога није нужно доказивати. Да је праве вере било и у времену одмах после апостола — то нам доказује св. писмо. У „Делима Ацостолским" казује се, да је Павле са Варнавом „у Листри и Иконији и Антиохији утврђивао душе ученика и свјетовао их, да остану у вери" а нре одласка свога „иоставише стаоешине по свим црквама." (14., 19.—23.) У истим „Делима" наводи се, како је св. апостол Павле говорио „старешинама црквеним" које је из Ефеса к себи у Милит дозвао: „Пазите на себе и на све стадо, у коме вас Дух свети постави владикама, да пасете цркву Господа, и Бога, коју стече крвљу својом; јер ја ово знам, да ће по одласку моме ући међу вас тешки вуци, који неће штедети стада; и између вас самих постаће људи, који ће говорити изврнуту науку, да одвраћају ученике за собом". (20.. 28. — 30.) Исти св. апостол Павле овако опомиње свога ученика: „Имај у памети образ здравих речи, које си чуо од мене, у вери и љубави Христа Исуса," (II. Тим. 1., 13); а другоме опет ученику вели: „За то те оставих у Криту, да поправиш што је не довршено, и да поставиш по свим градовима свештенике, као што ти ја заповедих". (Титу, 1 , 5.) Сви ови наводи јасно казују и сведоче, да и у времену одмах после апостола беше праве вере, које чувари и проповедници беху ученици и насљедници св. апостола, — „старешине црквене." А да ни са смрћу тих аностолских ученика и насљедника ирава вера престала и престати могла није, и оиет јасно казује и очито засведочава само св. писмо. — Св. апостол Павле пошто је опоменуо ученика свога Тимотија, да „има у памети образ здравих речи" после тога додаје: „и што 6и чуо од мене пред мно-