Српски сион

О тр . 52.

„ОРПСКИ СИОН.»

Б р . 4

„Ка!;. К81;а" Загребачког (4 број) „ Г)иМв %Шја тГвгкопјвзГјопаШ гакоп?" Тај чланак није нанисан одмах после питања дра Недељковића у прорачунској саборској седници и иосле онога одговора преузвишеног г. Бана на то питање. Написан је пет недеља после тога одговора. Је ли се нроменуло иребожићње расположење у погледу донашања законске основе о уређењу интерконфесијоналних одношаја, не ћемо за сад расправљати. Чланак „Ка*. Глб^а" је добро удешен и спекулативно смишљен у римокатоличким Загребачким круговима, да то расположење уздрма или можда уздрмано подржи. Еако било, тај чланак потенцира нашу слутњу о горкој судби жељеног закона и нама заснованог чекања на тај закон, а то може да буде на штету и нас који чекамо и оних, који нрече да дочекамо. За сад ћемо се осврнути на нека казивања тога чланка. Место да питање и мисли дра Недељковића, 7 а у њима изражену жељу целог православног српског народа у Троједници, (в. бр. 51 пр. г. С. Сиона) промотри са узвишеног гледишта хришћанске љубави, толеранције и праведности, са гледишта узакоњене равноправности вероисповести, са гледишта неопходности и виших интереса, и верских и домовинских, тај чланак симулира у зебњи од црквено-политичких рефорама и ове истиче као баука, којим му ваља распршити и последње добро расположење за уређење ивтерконфесијоналних одношаја у нашој домовини. Улога добро смишљена и изведена, у постављеном резервисаном циљу и сепаратистичком интересу, али — не братска, не у интересу домовине, па ни саме римокатоличке цркве, којо.ј се њоме и хтело послужити. „Ка1. 1лб1;" замера и криво му је, кад се с неких страна нребацује римокатоличком свештенству, да идентификује уређење интерконФесијоналних одношаја са црквено-политичким реформама. То и оп чини; па, замерити св мора и њему. Замерамо му, јер је на кривом путу и сасвим погрешних претпоставака, те погрешних и дедукција. Др. Недељковић се позвао на угарски 48 и 53 законски чланак од 1868 и нохвалио Угарску са њезина либералног поступања ирема вероисповестима. „Ка(;. ГЛбШ" је већ то довољно, да падне у несвесг пред опасношћу,

ј која да са тог либералног поступања, а јер се оно и код нас жели, прети самој вери и цркви — безбоштвом, безконфесијоналношћу. До тог страха доводи га угарски закон о слободи вероисповести од 1 89б, који је, по мишлењу „Ка*. 1л81а", коначна еволуција и последица закона од 1868! Тај страх је неосноган, мотивација му испекулисана, натегнута. Либерализам који је изражен у законима од 1868, логична је и нриродна носледица начела равноправности у закону од 1848 узакоњеном, те је могао служити Угарској само на часг, ко.ју му је и одавала свака призната хришћанска вероисповест, само кад је хтела право и поштено. Либерализам од 1895 године, с обзиром на његову бесконфесијоналност, осуђујемо и ми, и готови смо увек, једнодушно са браћом римокатоличком, стати му на пут, кад год би се и у ма којој форми хтео иојавиги у нашој домовини. Али никако не можемо признати, да је либерализам од 1895 пород либерализма из 1868 године. Закон од 1895 није коначна еволуција закона од 1868, Јер кад би стајало то, што римокатолички кругови проносе и у својој спекулативној тенденцији тврде, онда би, по њиховој логици, и у Аустрији, после интерконфесијоналног закона од 1868, морала до сад наступити та еволуција и донесен бити закон, сличан угарском од 1895 и онима из 1894 А то се догодило није, јер се догодити пв мора. Јер закод од 1895. нијв иогледица узрока у законима од 1868. Закону о слободи вероисповести није узрок закон од 1868, него су онај закон изазвали и родили сасвим други узроци. 0 свима не ћемо овде говорити, јер је о њима доста писано и казано. Али један ћемо, ради истпне, а у својој искрености, и сад навести, као што смо га навели и оних година, кад су закони црквено-политичких рефорама донашани. Шта је било? Постојали су у Угарској закони од 1868. Како је према њима постунало римокатоличко свештенство? Нелојално. Игноравало их је и изигравало, јер му нису грамзљивим прозелитским цељима годили, и јер му у томе није стајала на путу клаузула о казни за прекршиоце тих закона. Тај нелојални и несногиљие иостуиак римокатоличког свешшвнства изазвао је фвбруарску наредбу тадањег министра грофа Чакија, којом је устао,