Српски сион

(Ј тр. 18

„еШсКи сиож«

Бр. 5.

давали, а све остало сиремило би удружење." Предлог се примио са изменом да се од државе тражи ттребан број наставгшка, а гл. одбору ставља се у дужност да проиише правила и о свему се иобрине за што скорије отварање монашке школе. Осим овога усвојили се предлози за измене и допуне у правилима удружења у ци.гу економских задатака удружења свештеничко монашког реда. Тако члан 3. тачка а да гласи овако: „а) да ради на школовању млађег братства у наукама богословским и пољоиривредпим и потребним црквеним вештинама, као у икононису, дрворезима и т. д. Затим да тачка а. у иравилима буде тачка о. и т. д. а на крају да се дода тачка к) да се за манастирску економију усвоје напреднији начини радње и поетупно тежи да манастирска добра, буду угледна пољопривредна добра за своје околине. г.) да подиже велике угледне пчелињаке при сваком ианастиру, на којима би се рацијонално пчеларило. и.) да ради и на подизању оналог благостања нашег народа и утиче на народ, да прими све оно, што је напредније и боље за своју економију, а за тај циљ, да подиже при сваком манастиру угледне расаднике воћа.рске, расаднике америчке лозе и т. д. н.) да нриређује на својим пчелињацима и расадницима пчеларске и калемарске курсеве, на којима би се народ учио рацијоналном пчеларењу и каламлењу. Члан 36. да гласи овако : Удружење свешт. монашког реда, ради постигиућа изложених задатака у правилима овим може ступити у везу са Српским Пољопривредним Друштвом, Српским Пчеларским Друштвом и свима просветним и хуманим друштвима, у Србији, ако се правац ових слаже са његовим задатком; а ван Србије иреко министра просвете и црквених дела." (Свршиће се.)

ЛИ СТА К. Б Е Л Ћ Ш К Е. (Седнице Архидијецезалних епархијских влаети.) За прошли уторак сазвана седница Адшинистративног одбора није се могла одржати, јер иије било довољно чланова на окупу. Конзиеторија је

одржала седницу у прошлу среду иод председнпштвом Љегове Светости, преузвпгаеног господина, патријарха Ге&ргија. (Иокрена и мужевна реч). У седници сабора Троједничког, од 20 јануара (1 фебруара) о. г., рекао је члан народне странке, посланик др. Пера ГавраниЛ у своже красном говору и ово: „Други зиаменити фактор у нашој земљи јесу наша браћа Срби. Ја се нећу што се тога нитања тиче, упустпти у политичка нагађања о будз г ћноети и о аспирацијама, него ћу само упитати: Како наша опорба (опозиција) поступа са Србима? Је ли се знала бар с њима сљубити ? Је ли се с њима као с најбдижом браћом сложила? — До пред последњи избор било је ту свашта: ружило се и грдило се Србе на сваки начин; тргала се њихова застава; камењем се је набацивало на срнску цркву. После за време избора и иза како су избори обављеаи, не грди се више. Ж то је добро! — Но крај свег тога, крај свих тих лепих речи неких опорбењака, неће многи од њих да чују да Срба имаде. То међутим, држим да слабо смета Србе (Заст. Стево Поповић: Ни мало.), признавали их они или не признавали, када Срби знаду да су Срби и кад се такима осећају. — Но свакако је интересантно, да они елементи, који се овде пзјављују пријатељима Срба, а међу те се броји и г. др. Врешћенски, да баш ти тобожњи пријатељи, који се заузимају за автономију српске православне цркве, да ти исти издају и неки лист „Балкан", (На десници: Тако је.) који иде за тим, да докаже православним Србима, како њихова црква није спасоноена Срби, који су кроз стотину година пролевали своју крв за своју народну цркву — Србн, који су оставили стару своју домовпну донекле и за то, да очувају своју народну цркву, — Срби, који су жртвовали своја стара огњпшта, да сачувају цркву својих отаца, те исте Србе ће сада г. др. Брешћенски „тинтом" предобити и доказати им, да су кроз стотине година у лудо пролевали своју крв за народну своју цркву. (На десиици: Живио!) Да ли ће на такав начин премоститп јаз између та два братска народа? Не верујем. Што више, такво ће настојање још ослабити вез између Срба и Хрвата, јер ће Срби увек мислити, (и бити уверени Ур.) да се пза брда ваља онај фактор, који се зове римека пропаганда. (На десници: Тако је)" Г. др. ГавраниИ рекао је иетин}\ Рекао ју је искрено н са мужевном одлучношћу, каква приличи човеку од истине и науке, братске љубави и шгеменитих осећаја. Нека му је и од нас: част п хвала. Евала му на искреној, мужевној п поштеној братској речн!