Српски сион

Бр. 6.

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 87

нит' Ускрса без великог петка! — Који хоће међу вама да је ирви, нек буде свима слуга — вели св. Писмо. И тако ће само процветати наше Православље, нролистати завенула нада у лепшу будућност и српске ће гусле слађе пропевати; а то би желео из дубине душе моје -— зато прихватите ове моје речи са онолико воље, са колико љубави потекоше са срца мога! А ви, браћо моја, који славите данас славу ове свете ваше богомоље — пазите је, као зеницу свога очњег вида, пазите је и гтолазите је; сећајте се вазда оне православне љубави и српскога жара, с којим је претци ваши подигоше пре нуних стотину година! Сваки камен овог дома Божјег заливен је знојем ваших дедова, с тога они на вас мотре непрестано; у миомиру тамјана облећу вас душе њихове, из припаљених кандила погледају вас њихове очи, а у звонима са куле ове слушате откуцаје срца њиховога — и све вам то прекли- ! њући довикује: Држите се вере и закона свога, чувајте српски образ и иоштење, иригрлите леие своје обичаје; напајајте децу вашу светињама цркве своје и народа свога и добро пазите, да им се материнско ие нрогруша млеко! Тако ћете достајати среће за живота а по смртн рајскога пасеља — јер ће вас обасинати благослов светога Саве и свих српских светитеља редом! Па у то име и ја вам поздрављам славу данашњу — Бог мира и љубави нека благослови огњишта ваша здрављем, миром, срећом и нанретком! Амин.

Жали одломак из „Рјечника црквеноеловенекога језика" од Јована Живановића Крати I. 8 корк>, сорешн — воркчта; кра^х; ворА)(Х ; боца ; кјмкх ; вралх; ворЕлњ; вранк. ри^паге: СЗтх нјности д|0{а л1нози(!) ко(!н>тх страстн. Овдје л»нози није добро, јер је мушкога рода и требало би да стоји : СОта к>ности лша Л1 н г и коргстх Л1А страсти. Од младости моје гоне ме многе невоље. Но оуцидрн ед.пи долгогерп'к=

/шв(, ко ижстоАнЈи аи>ди твша, и востани, иовори в о р 1о цј к1 н м. Побиједи оне, који се боре против нас. ЕозвранЕнх 8. адјектив. (стслов. нкнћ ) 1.) уеШив: н сп не козкранно естк (Требник.) 2.) који брани, који је бр&нич, који се бори за кога. Од тога придјева имамо супстантив у старословенском вћ ^врлнкпнкг, ргори§па1ог: возкраннои воевод^ пов^к* дитеанаА (и-кнј-л) гаки> извавлшесА штх зам)(х, влагодарсткенна/Л (и-кнјА) коспис$шх Ти раки ткои, Когородице; но гаки> ил^Кфад держак8 непок'кдил18к>, штх ксаки ^ х насх г/кдх свокоди, да зокел 17, Ти: Рад^исд шк'ксто не= нЕк-кстнад! војвоткињи, која се бори за нас, побједне пјесме и нјесме благодарности казујемо и т. д. вид. глагол крати I. 8. Ел^потК адвераб. Долаги од кх а-кпотл, 81хотсо5, паШгИсћег \\-е18е. и!1 раг ев1, као што треба, као што је у реду, као што се пристоји, као што је право: кладмчне оуки> и'тх д-квм сокершаетсА рожджи, но рака = кезна, и»тх старицм и неплоднмА л^атере: ка'кпот$ предтичета оуко ч8до чКдесм. К н А т и I. 5. к0нл1&, к0нл16пш — кон = л1 $тх ; кна\-х ; кнел!Х; кналх ; кнлтх (стслов. ккплти: НЂНкмж) пазити: Дкери, дкери ирел!8= дростјк к о н Л1 е Л1 х. Пазимо ! Ж е р н о к х ш. (стслов. жр-кн-ккЋ) жрвањ. Жернока оселскји цблод оу.у.ос с 1. оћеге 1аи{'е]1с1е Мић1з1ет. ГЈудући да је магарац обична животиња за терет, отуда онда име пренесено и на камен воденични : ^не естк ел|8, да ок^кситсА жернокх оселскш на вми еги>. Мат. 18. 6. Ист'ке адвераб. долази од истж, иста, нсто, о с аит6$ 1с ]еш, сјш уеге ез1, уегив, и јесте компаратив и значи хорссо^, §гип(1Исћ, §епаи: СО л!8дросте, н слоке БожТи, и сило, подакаи на<их ист'ке теве причафатисл вх некечери*кл1к дни царствТд ткоеги (Збор. 370). Дај нам да се тотмуно тебе причестимо, да имамо дијела у тебе, да смо твоји заједничари на без вечера дану царсгва твојега (гдје сунце не залази). Нспок-кданЈе п. 1.) соШезаш 2.) шеГГаћПНаз. Шсћ! ги ћенсћгеШешЗег 2и81апс1: кх нспок^кданје н вж велел'кпот8 ижлеклсл еси. У неописано стање и у велику љепоту обукао си се. ИспракленЈе п. КатбрО-сојла, с1ау Сгегасћ