Српски сион

„СРЛСКИ

сион\

Бр.

је приредио за школску употребу Догматичио и Пастиреко Богословље, Литургику п Руску читанку са речником, што је штампано о трошку министарства просвете и црквених послова. У рукопису је готова Догматика, коју је израдио по Макарпју, и која ће скоро угледатп света, и пма у рукопису превод ЛиТЈргије св. Јована Златоустога. Написао је преко 2%)-црквених беседа, од којих су неке и штамнане, и био је сарадник на духовним часописима „Сиону", „Пастиру", „Православљу" и на „Веснику Српске Цркве". Превео је литургију са црквено-словенскога на српски језик, и израдио је Псторију педагогије, Педагогику и Методику по проф. Јурковићу. Митрополит Инокентије одлпкован је многим орденима. Његове груди краси орден Св. Саве првога степена, таковски крст, орден Белога Орла IV. степена и ј ЗЗ &гвени Црвенп Крст, црногорскп орден Данила II. степана, румунске командерскп крст Румунске Звезде и други ордени. После женидбе Књаза Милана одликован беше иатпрснпм крстом са круном на ланцу, а пре абдикације Краља Милана 1888. в!М$сним крстом у бриљантима, јер он беше све од женидбе па до абдпкације Н>. В. Краља Мплапа дв орски протојереј. Од руског цара Александра II. одлпкован је крстом у бриљантпма и т. д. Митро^иИИ Инокентије члан је утемељач друштва Св. СаВе: Црвенога Крста, свештеничког и монашког '■ /Д{'У>кењ а , сиротнпх ученпца Више Женске Школе ' п, (у."$ојој је дуго бпо вероучитељ), и члан добротвор (.'иротиих ученика нишке гимазије. Он је измеђ осгалога, члан одбора Чупићеве Задужбпне, п то од "ностанка, на све до данас. Он је још као професор Ш1 ^ к К!р&гујевцу основао певачко друшто и обновио та"Шћн^у чптаоницу, и учествовао је у сваком родо"''Љ^&и&ом п корисном раду по народ српски. И" т Л ' ! Мптрополит Ииокентије образован је човек, пиЉ благе нарави, пуи такта и велик познавалац №1ших ; црквенпх и школских прилика. г^ВВГЈЈнсталација високопреосвештеног г. митро• иолЛта Инокентија извршена је, по саопштењу ^т^Уеименованог листа овако: 11 л '•'^асокопреосвећенп мптрополит г. Инокентије у' ве^ен'је данас (16. фебруара) пре подне у дужност ^оглавар српске цркве. Тачно у 10 часова данас '' 1Гр'(1 !1! !1бдне ушао је у саборну цркву новоизабрани '^кт^ОЉлит г. Инокентије. Напред су ишли у два В! 'ре^а ! ' ^јрхимандрити и протопресвитери из Србије, и ! ^лановк избориога сабора, певајући црквене песме. За њима је ишао високопреосвећени г. митрополит Е< Ш8?Мгије са преосвећеним владикама г. г. Савом н< и М&'б'нтијем, а за овима били су световни чланови

пзборнога сабора, професори богословије и остало свештенство. Чланови сабора били су у свечаном руху са декорацијама. На улазу у саборну цркву дочекали су високопреосвећенога г. митрополита Инокентија неколики свештеници, обучени у црквено одјејаније. Високопреосвећени г. митрополит Инокентије ушао је у олтар где су га свештеници обуклн у архијерејско одјејаније, а по том је преосвећени владика г. Сава као најстарији епископ, прочитао записник изборнога сабора, а за тпм и указ Краља Александра, којим за митрополпта Србије и архиепископа београдскога поставља преосвећеног владику нишког г. Инокентија. Високопреосвећени г. мнтрополит Инокентије стунио је после на амвон п благословио је присутне, а за тим је ђакон изговорио многољетствпје за Краља Александра, за изборни сабор и за новоизабранога мптрополита г. Инокентија. Преосвећене владике г. г. Сава и Мелентије одвели су за тим високопреосвећенога митрополита г. Инокентија на престо п после краткога времена отпочето је благодарење. По свршеноме благодарењу г. митрополит Инокентије држао је кратак говор, којим је заблагодарио изборноме сабору и Краљу Александру на високоме поверењу, умолио своју у Христу браћу, нреосвећене владике Саву и Мелентија, да га са свеколикпм српским свештенством потпомогну, да одговори својпм светпм дужностима, и на крају свога говора пзјавио је, да ће се трудити, да греди стопама неумрлога поглавара српске цркве, блаженоупокојенога митрополита Михаила. — Благодарењу су присуствовали сви чланови владе и многобројно грађанство. У знак данашње свечаности пстакнуте су народне тробојке на саборној цркви и на митрополији.

Екеортација у Недељу Мееопуену. Написао и говорио пред ученицима горње гимназије карловачке Михаило ПандуровиЋ, богослов IV. године. Драга браЛо! Има ли кога на широком овом свету, који би тако велик и славан, тако узвишен и моћан био, као Свемогући Бог, пред којим свака сила и слава људска ишчезава? Има ли кога од људи, који би могао ма и за један тренутак живот себи продужити, кад се дани љегови наврше и самртни му час куцне? Нема. Али има на свету безумника, који се размећу величином и славом својом. Има их, који мисле, да ће живети на земљи вечито и неће да знају, да су смртни, да су ништави. Та зар не ће и они