Српски сион

^СКИ си

Год. VIII.

о

'-V

Број II.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРИВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАБОСЛДВНЕ ШИТРОПОПЕЈЕ КДРЛОЕДЧКЕ.

ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА.

УРЕДИИК: Протојереј Јован ЈеремиЋ.

Ј Ср. Карловцима у недељу 15. марта 1898.

ЗВАНИЧНИ ДЕО,

Његово Високоиреосвештенство господин епископ Будимски Лукијан БогдановиЛ, овлаштен од Његове Светости Архиепископа Карловачког, Митрополита и Натријарха српскога, нреузвигпенога госиодина Георгија БранковиЛа , благоизволео је дапа 8. марта т. г. рукоположити у саборној цркви Карловачкој архиђакона дра Георгија Летића за презвитсра, а монаха манастира Хопова Георгија Николића за јерођакона, а дана 11. марта произвести за чтеце гимназисте Косту Десимировића. Милана Магарашевића, Богољуба Кујунџнћа, и Милутина Јанковића.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Самоубиство пред хришћанским моралом. Написао с1г. Т ј . Кагзећ, превео Ст. С. Илкив. А.) Живош. — Вредносш и цељ земаљског живоша. Ретко прође који дан, да не чујемо или у листовима не читамо вести ове садржине: Милан се убио; Предраг у Дунав скочио;

Дане се обесио; Ружа се отровала и тиме овај јадни живот завршила. Такови и слични им догађпји данас су обични и свакидањи, а узрок им лежи у разним материјалним и нородичним нриликама, или да речемо ненриликама, досади живота, несретној љубави, сиасавању части и т. д. Појава ова сама по себи је веома жалосна; али је ипак у свему најжалоснија та околност, што дух којим се данашњим даном руководи онште мњење, не види у самоубиству никакав грех, шта више тежи, да га као неку врлину одени и прикаже. Ово је дакле у свему томе најгрозније и ова нам појава јасно сведочи, да се код људп затупљују морална чуства и да су им морални појмови са свим збркани. Такође нас она уверава и о томе, да је у људскоме друштву нестало хришћанскога иојма о нореклу, великој вредности и цели овога земаљскога живота. Борити се нротив ове грозне струје данашњега века држимо, да сиада у најсветију дужност свакога поштенога и честитога човека. Ако икада, а оно баш сада, у овом нашем гордом столећу, дужност нам је учмалу савест људску пробудити и пробудивши потсетити ју,