Српски сион

СТР. 162.

„СРПСКИ СИОН."

ВР. 11

да је живот највећи дар Божји, који смо дужни денити, ноштовати и неговати, и то не само наш сопствени живот, већ и живот наших ближњих. I. Научењачки и философски свет није, ваљада, ни једну природну тајну тако дуго и тако свестрано испигивао, као живот. Још у старом веку Питагора и Платон, Аристотело и Хипократ нроведоше део свој век у размишљању о питањима: шта је живот, од куда и којим је начином постао; ради чега постојимо и живимо? — Иста питања су занимала и философију средњега века; иста загонетка мучила је и научењаке прошлога столећа, па на иста нитања теже да одговоре и генијални умови данашњега века. Али на велику жалост и данас, у овом деветнаестом столећу, у погледу решења поменутих питања, стојимо на оном истом месту, на коме су стајали природњаци и мудраци Аристотелова и Платонова доба. Живот је и дан дани такова страшна тајна, пред којом се и највећи научењаци морају с поштовањем поклонити. Један знаменити модерни природњак овако се изражава у овом погледу: „Ма да смо до данас врло много напредовали у погледу познавања животних појава, ипак нам се за то стара тема ни данас није променула; и данас остаје нерешено стародревно питање: „да ли је живот излив неког вишега би&а или Јв просто неки извесни начин манифестовања, оишших ириродних особина Овој искреној изјави слободно можемо прикључити и признање самога Дарвина, који у своме делу „О пореклу човечјем" јавно признаје и цроглашује, да, питање од куда и како је постао живот, једеред за свагда остаје загонетка, која се никада неће и не може решити. У колико је год већа и привллчнија драж ове тајне, у толико је исто жешћа и очајнија борба науке, која тежи, да се у противност стави с натприродним појавама. Посмотримо само титанску борбу мудраца и научењака, коју они воде с .једном вечитом и непобедљивом силом. Романтични атомизам Демокришов и Еиикуров, блештеће идеје Лајбницове, ДиБоа-Рајмондове и Вирховљеве, сањарије Бихнерове, ужасни и грозни песимизам Шоиенхауера и Харшмана, ни из далека нас не

могу упознати с истинском суштином и правим појмом живота; шта више све иоменуте доктрине својим привидним решавањем појединих питања у овом ногледу, стварају нам све новије и новије тешкоће. Узалудан је сваки нанор, безуспешна је свака борба нротиву ове велике тајне! Мрачни вео у који је тајна живота увијена, не може уклонити ни један људски ум. Ма колико да напредује неверничка философија и безбожничка наука у погледу ове тајне, никада неће доспети до оног крајњег извора, из кога извире сваки живот, до онога тајанственога и најглавнијега узрока, услед којега и ради којега постоји сваки живот, свако биће. Па нека нам наука пронађе и најтачније испита међусобни одношај свих стихија, из којих се састоје органи живих бића, нека сазна и проучи све услове живота, ипак никада неће у стању бити, да из сличних стихија ироизведе и оживи овакав исти створ. Живот остаје вечитом тајном, јер за све оно што се на њ односи II што се њега тиче, важе речи Господње, које гласе: „ Ђидише сада, да сам ја, ја сам, и да нема Бога осим мене. Ја убијам и оживљујем (Мојс. У. 32. 39.). И заиста сваки нови живот, сваки откуцај новорођенога срца до краја векова ће сведочити, да му порекло није у неодређеној случајности, нити у самовољи каквога генијалнога или моћнога човека, већ у неизмерној мудрости и љубави Господа Бога, „ио коме се сва чељад и на небесима и на земљи зову" (Ефес. 3, 15.) „и који сам даје свима живош и (Дела Ап. 17, 25.). ј Шша је живош? Сваки онај, који не тражи извор живота у Богу, посве је неспособан, да одговори на стављено питање. Надувена модерна наука, најискренија би била, када би нам на ово питање одговорила: „Не знам; већ запитајте синове вере, они ће вам ваљада кадри бити, на то питање, тачна одговора дати". Али горда наука нашега века нема у себи толико племенитога самопрегорења, да би се на ову висину могла уздићи. Оваквим признањем и оваквом искреношћу би сама себе утукла, јер би показала своју неспособност за решавање оваквих нитања. Шта дакле чине велики умови и корифеји ове науке? Они се гордо и самопоуздано упуштају у решавање овога најзамршенијега питаља; своје неосноване