Српски сион

С тр . 1*74.

Јбр. 11

аджинистратор овдашње парохије и г. .Јован Јовановнћ администратор парохије у Бочару (обојица родож из Новога Сада). .Једногласно је изабран јереј Павле МихајловиЛ." (Одбор Патријарашке Конференције) отпочео је своје саветовање данас, 14. (26.) марта о. г. у патријаратком двору. Председава Његова Светост, преузв. господин Патријарх Георгије, присутни су високопреосв. господа еиискоии Мирон и Михаило , г.г. барон Јован ЖивковиИ, Др. Ника МаксимовиК, Др. Ђхура ВукичевиИ. Др. Илиуа ВучешиЛ, Др. Миша МихауловиИ, Др. Теодор НедељковаЛ, Сшевап В. ПоповиЛ, Др. Ђорђе КрасојевиЛ и Др. Лаза СекулиЛ. Впреосв. г. епископ Бачки Герман Опачић, те гт. Др. Богдан Медаковић, Васа Ђурђевић и Др. Е. Гаврила нису дошли. Одлуку овога одборскога конферисања саопштићемо накнадно. јер морамо лист завршити. (Српска Читаоница Карловачка) прешештена је пз свога досадањег 30 годишњега локала на пијацу у кућу, у којо1 се налази и главна гостиона. Сутра у недељу, после св. литургије осветиће се и отворитп нове читаоничке просторије, којима ће се Карловчани моћи одсада и поноспти. Набављен је и нов читаонички намеигтај. Његова Светост патријарх, преузв. г. Георгије БранковиЛ благоизволео је тим поводом даривати читаоничкој благајници 100 фор. као свој од сада годишњи прплог Читаоници Карловачкој. На жолбу одбора Читаоничког, благоизволела је Његова Светост даривати Читаоницу и Својож фотографскож сликом, која краси сада дворану Читаоничку. (Т Јереј Михаило Сте§анови1) парох у Ст. Керу прежииуо је у Господу 12. жарта о. г. Лака жу земља и в-кчнла п<шатх ! (0 свачему, само не о главноме). Дана 28. фебруара (12. жарта) о. г. предстало је изасланство евангеличке цркве кр. уг. жинистру просвете г. Влашићу и поднело му меморандум у ствари законског предлога о допунп свештеничке дотације. Ми ћемо за сада само забележити један пасус из одговора г. министра, којим је хтео да ублажи расположење евангелика протпв тога законског предлога. Изжеђу осталога изговорио је г. министар и ове значајне речи: „Разне цркве у Угарској развијале су се на различитим историјским основима, те су по тоже и везане за државу различитиж везама. Кад би данас била о тоже реч, да се законож уреде свиколики одношаји

! између државе и тих цркава, признајеж, да се ово не би .могло догодити ио суровим начелима равно' иравности. а Шта је г. жинпстар хтео да каже тиж речима и које се цркве желе заштити од тих „сурових начела и , за свакога ће бити јасно, ко год се бави са велеважниж п виталним питањем одношаја наше цркве и њезине автономије прежа држави. Чудновато је само, да се — у колико је нама нознато — ниједан српски лист није обазрсо на ове, за те наше одношаје колико важне, не жање п фаталне речи. Нпје се на њих осврнула нп мађарска штажпа, но њу разумемо, али не разумежо нашу штампу. Код нас се претресају санајвећим интересож само унутарња наша црквена питања и одношаји и све друго, а најглавније спољашње питање, одношаја наших према држави, то питање нашој штампи као да је споредно. П1та више, „Застава" је саопштила неки извод из одговора г. министра, а за нас баш најважније у том одговору речи — ни регистровала није. Је лп то заиста несхватање, незнање? Зар поглед наше штампе допире само дотле, докле са торња сеоске цркве може да допре? Зар видокруг неких нашпх кругова, који воде данас јавно мњење — допире само до носланпчких мандата, црквених и епархијских скупштина и столица саборског одбора? ЗВ АНИЧНИ^ ОГЛАСИ. Аа. бр. К. 92/81 ех 1898. 23 2—3 С Т Е Ч А Ј На парохију II. разреда у Ђелом В]>ду. Рок пријаве путем надлежних протоирезвитератских звања до укључиво 1. (30.) априла 1898. Из седнице Архидијецезалне конзисторије, држане у Карловцима 26. Фебруара 1898. Архидијецезална Конзисторија. С Т Е Ч А Ј. 19 3-8 У смислу решења црквено-школске скупштине Меленачке од 12. октобра т. г. 5./31. ех 1897. и одобрења Славне еиархијске уираве од 4. (16.) Новембра 1897. бр. 1275./1004. овим се расписује стечај за издавање купатила „Русанде" под закуп на 40—50 година. Ближи увети се могу видети сваки дан у писарници црквено-школске општине. Рок стечају траје шест недеља од првог уврштења. Из седнице црквено школске скупштине држане у Меленцима 12. октобра 1897. године. Светозар Николић председник.