Српски сион

„СРПСКИ СИОН. 11

Б р . 12.

лило је своју најтоплију благодарност изразити, Ове две велике корпорације, изашле су пред Љегово Високопреосвештенство са 20 каруца, и са бандеријумом од неких 30 јахача. Сад се Његово Високопреосвештенство у недогледној пратњи кренуло у сами град Сентандреју Нема овде ни једне куће — куда је Његово Високопреосвештенство пролазило — на којој се данас застава не вије, нити има прозора без китњастога цвећа; нити има кога, који би свој дневни посао радио. Цела варош, без разлике вере и народности, данас светкује славу дочека српскога православнога епископа Лукијана. Четири дивна славолука, -— што још до данас никада у Сентанлрији било није — казују славу данашњега дана. Прангије пуцају, са свију страна; звона брује са свију храмова, а побожан варод врви архијерејском двору и саборној цркви. Свештеници 23. на броју, — у евештеним одеждама, местно цркв. певачко друштво, школски ђаци са рипидама и чираци, и мноштво народа, чекају Архијереја свога, на каиији, ири улазку у Архијерејски двор. Долазећи Архијереј, са свију страна поздрављае, од многобројнога народа, са бурн-им усклицима „Живио", силази се са кола, благосиља на све стране искунљени народ, облачи се у манторос, панакамилавку и мандију, узима у св. десницу часни крст а у леву руку архијерејски жезао, под „небом% праћен свештенством и многобројним народом, уз појање Духовскога тропара, кога је свештенство и местно црквено певачко друштво појало, улази у свету цркву. Овде се топло Богу моли, целива св, иконе, улази у св. олтар, целива развијено св. антимпнс и св. еванђеље, облачи се у омофор, меће на главу митру и са архијерејским жезлом заузима архијерејски престол. Но ступању на архијерејски престол, пречастни господин Георгије Марјановић, синђел и конзисторијални бележник, чита Патријарашку грамату, јасно и разумљиво са таковим одушевљењем, да је грамата ова, свакога најпријатније у срце дирнула. После ирочитане грамате, отпочело је Благоцарење, при којем се многољетствовало : Његову ц. и кр. Апост. Величанству нашем пре-

милостивом краљу Францу Јосмфу /., Његовој Светости преузвишеном господину патријарху српском ј Георгију /., Његову Високопреосвештенству господину епископу Будимском ЛукиЈапу, и православном народу. Када се појало „многаја љета" Његову Високонреосвештенству, онда му је сво свештенсгво целивало свету архијерејску десницу. После по други пут отнојаног „многаја љета" Његову Високопреосвеиггенству, изишао је на среду Корнелије Чупић, парох Сентандрејски. и поздравио је Његово Високопреосвештенство са овом добродошлицом: „Високопреосвештени и Свети Владико наш! Најтоплије благодарећи свевишњем нромислу Божјем, што нам је у високој. и општељубљеној особи Архијерејетва Твога, доброга архипастира, ревностиога и трудољубивога прејемника светих апостола и светога Саве подарио, са усхићеном радоигћу поздрављамо Те данас, свети Владико наш, на овоме архијерејском престолу богохра-ниме енархије Будимске у светој овој епискбнској цркви; јер, са овога узвишенога архијерејскога престола Твојих славних предака сејаћеш Ти од данас, свети Владико наш, у срца, толико хиљада вернооданога духовнога стада Твога, све хришћанске врлине; јер, са овога архијерејскога престола, утврђиваћеш Ти, свети Владико наш, од данас, у срцима нашим, свето нам и мило Православље; јер, са овога архијерејскога престола, сијаће од данас и опет, као јарко сунце, слава и величина православне српске цркве наше и иросвете српске, и у овим удаљеним крајевима Српства и Православља. Па свемогући Бог, Који нам Те је подарио, нека Ти буде, свети Владико наш, у извршивању ових светих и великих Аиостолских дела, на сваком кораку, драгоценог за нас живота Твога, увек у помоћи; подаривши Ти, дуга и предуга сретна живота, за који ћемо сви ми, наше најтоплије молитве, иред пресгоље свемогућега Бога, до краја живота нашега слати. И у то име кличемо: Добро нам дошао свети Владико наш!" После овога поздрава, благоизволио је високопреосвештени госиодин епископ поздравити Епархију Будимску, и најтошшју захвалност своју изразити како нрисутном свепггенству, тако и народу, на саучешћу у његовој овој