Српски сион

С тр . 214

„СРПСКИ СИОН."

Бр 14.

животу, у духовно-наравственој његовој СФери, својим нутем и проживд,ава своје духовно-наравствено кушање. С тога је природно, што и сваки Хришћанин, који улази у борбу с грјешним припцнпима своје природе, но неопходности треба да је води такође својим путем, нрема особинама свога карактера. У свакога од нас, браћо, на такав начин треба да има свој крст и нико не може узети и посити крст другога човјека. Оно, што се чини највеће добро једноме, на што управља све своје жеље, то је исто за другога крсг, који му задаје ужасне муке. Тако богаташ у неком часу, у гдјекојој ирилици сво^а живота завиди сиромаху, а учењак неписмену просгаку и чувени достојанственик нечувену раденику. И ето, у томе је шљепилу, заборављајући на свој хришћански позив, да носи крст свој, човјек готов, да клоне, ропће на судбину, моли, да та чаша прође мимо њега. Међу тијем, да ли знаш, биједни створе, који не знаш, шта ће бити од тебе и првога часка, знаш ли какво би склониште било спасоносније за те, како би лакше иснунио свој земаљски позив? Може бити, да би чаша, коју тако страсно желиш, за коју молиш, да би била чаша, твоје погибли, да би ти постала пуг, који води гријеху. Није малодушан ропот, није тужба на ј грку судбину. није молитва Творцу, да пронесе мимо нас ову чашу, већ блага и мирна нослушност љубљенога Оима иремудрој и најбољој вољи Небеског Оца — то је права слика страдања, коју пам је оставио сам Син Божји. Ето, без Чије во.ље не пропада ни влас на нашој глави, па зар више од нас зна пут наш и крст наш. У томе је осјећају Синовске оданости вољи Очевој тако много помоћи. у њему јетако жељено пристаниште од свијех немира и бура људскога живота, те само наше грјешно шљепило може да нам сакрије пут. којим се до Њега долази. Истина је, да у пашем животу има каткад чудних година. Човјека снађу посве ненадно, иеочекивано, па рекао бих чак и незаслужно с његове стране, такве несреће биједе, да под њиховом тежином долази у колебање вас његов наравствени свијет,

подвргава се кушању сама његова вјера и нехотице му се рађа самртни ропац у његовој души. Шта ћемо, браћо, радити у те тешке тренутке? Гдје ћемо ојачати и поткријепити своје увјерење за добру вољу Божју и учврстити добру нослушност тој вољи? Тежак је крст кушања твога, добри војниче Христов! Али баци свој мрачни, од жалости, поглед на тај божански лик Гетсиманијскога Страдаоца. Да ли ћеш се усудити, да се с Њиме упоредиш у својој тузи? Не: тима страдањима нема равних иа земљи. Гледај, шта ради наш Господ! Он у топлој молитви Оцу иште утјехе и помоћи Својој измученој души Моли се и ти, а моли се тако, како се молио и Син Човјечји: сву своју душу предај Ономе, Који је једино јак, да ублажи твоја страдања. И настаниће се мир л у твојој души, и с лака срца рећи ћеш: Отче л»ои, не гакожс азж х°ф8> но гакоже Ту ! Ббди кола Тко/}\. Амин. С рускога: У Гељеву, Свет. Рис. Славков.

Мали одломак из „Рјечника црквеноеловенекога језика" од Јована Живановића 1.) Л в п адв. 81аИт, одмах: II ави и>тпадоша и> очЈнг епџ гаки> чјцјК/а, прозр'к а в I е, и воставх К(Нстиса. (Д^ан. 9. 18.); и вњ д г квше оученицћ! днвишасА глаголк>цн: каки> авЈЕ изсше сл1оковница (Мат. 21. 20.) 2.) Двва. суистантив и не мијења се. а[3рад, ра!ег, отац: II понеж* есте ск1ноке, по= сла Богх Д^а Омна своегш вх сердца ваша, вопТнмра: Двва Отче. 3.) ДвЈанк адјект: ДвЈанк, на, нс, Авијанов: Ек1стк во дни Ири>да царА 18днкка, |(јни н*кк1Н илинел4Х Заррја (С дневнк1А чредк! Лвјанн. (ЈГук 1. 5) види чреда. 4.) Двраал^лк. адјект. Двраалмк, л!ла, л!ле, долази од Двраал1х и значи Аврамов: в-кл^х, гакш скл^А Двраал»л« есте (Јов. 8. 87.); пцн чада Дврал»ЛА вмсте вкми, д-кла Лвраал1ЛА вк1ст{ творили. (Јов. 8. 39.) 5.) Дгнецх га.. агнца, а^пиз: се агнецх Божш взшлаи гр-к\и л^Тра. (Јов. 1 29.) 6.) Дгнечк 3. агнечк, агнча, агнч«, адп1: